Учитељ

а

МОРА ЛНО ВАСПИТАЊЕ.

Од Херберта Спенсера. Превод с руског,

(СВРШЕТАБ)

Али ако вам се деси да заповедате што, онда то чините чврсто и ретшително. Ако је случај збиља такав, да се друкчије не може радити, онда, 06јавите своје решење, и никад од њега не отступајте. Размотрите добро и свестрано дотични случај; изводите све могуће последице, и промислите да ли је довољно чврсто ваше решење, и на послетку, ако ћете баш да издате закон, онда гледајте да задобијете послушност, ма на који начин било. Нека, ваше кажњавање личи на казне мртве природе. Дечко се ожеже први пут о џарче горећег дрвета, кад се додирне њега; ожеже се други пут, и трећи пут; ожеже се сваки пут, и наскоро научи, да не дира дрво које гори. Ако сте ви тако исто доследни, ако резултати, који по вашим речима треба да се појаве као последице дечије радње, буду долазили с таквим истим постојанством, дечко ће онда ускоро уважавати више заповести, исто онако, вао што уважава "законе природине. А кад већ једном буде тот уважавања, онда су већ самим тим спречене многе несреће домаће. Од свију погрешака у васпитању једна од најгрђих је — недоследност, као што се у друштву преступи умножавају, када нема тачно одређеног правосуђа, исто се тако и у породици бесконачно умножавају преступи услед нерешивости и неправилности у кажњивању. Слаба мати, која вавек прети и ретко извршује своје претње, која на један исти преступ гледа час веома строго, а час сувише благо судећи према,

" чења како себи тако и деци својој.

| |

тренутном душевном расположењу таква мати само ствара безбројна огор-

Она у њиховим очима постаје презрена; она, им даје пример необузданости осећања ; она само пооштрава у њима вољу ва преступом, пошто се надају да лако могу проћи без икакве казне (јер све зависи од тренутног расположења, матере); она у умовима своје деце производи читав хаос, и потребно је мучно и горко _ искуство у доднијем животу, па да њихови умови опет буду доведени у ред. И варварска домаћа дисциплина, само кад се доследно изводи, много је боља, но хумано поступање с децом, али без икакве доследности. Још једном понављам: избегавајте принудне мере, где год је то ма како могуће; али кад увидите да је потребан деспотизам, онда будите озбиљни деспоти.

Имајте вазда на уму, да цељ ваше домаће дисциплине треба да буде да произведете на душевног роба, који уме само да врши туђе заповести, а ништа не може сам да учини, већ самостално створење, које уме само собом да управља. Кад би судба ваше деце била, да у доцнијем животу буду робови, онда би имало смисла, да их јошу детињству привикавате једино на послушност; пли пошто њима предстоји да буду слободни људи, чије свакидање послове нико неће контролисати, то сте ви дужни да их непрестано привикавате на само котролисање, на духовну