Учитељ

А

самоуправу, доб су још под вашим надзором. То баш и чини, да се дисциплина природних последица слаже са сувременим друштвеним стањем. За време Феудализма, кад је судбина једног грађанина зависила од расположења. његовог старешине, имало је смисла, да се човек јошу детињству целисходним васпитањем, припреми за такав положај. Али сада, кад је у људском животу главни чинилац општи закон, а не ћеф појединца, када свако зло или добро, које ће да постигне грађанина, зависи понајвише од њега самог, — сада је потребно, да се од првог почетка, на самом искуству изуче добри или рђави резултати, који природно следују оваквом или онаком начину рада. И с тога се старајте, да ваше управљање и руковођење у породици умањите у толико, у колико оно може бити замењено дечијом самоуправом, која долази од предвиђања могућих резултата. За време раног детињства неопходан је неки део апсолутизма. На дете од три године, које се игра са отвореним перорезом, не може се применити та дисциплина природних последица, с тога, што саме последице могу да буду веома озбиљне. Али у толико, у колико се ум развија, непосредног тежања треба да буде све мање, докле на послетку — у времену зрелости — сасвим не ишчезне. Ови су прелази опасни; али најопаснији је прелаз од стешњеног породичног живота самосталноме слободном животу. То баш и даје нарочиту важност системи, коју ми предлажемо: поступно разрађујући код дечка способности самоуправљања, система та доводи га, мало по мало до непосредног самообуздавања, и олакшава обично

« во.

У УТАР. Ерљр

изненадан и опасан — прелаз од споља управљаног младићства к зрелости, која изнутра сама собом управља. И историја, домаћег управљања нека буде, у малом размеру, копија развитка политичке управе. С почетка влада потпуни самодржавни апсолутизам, пошто није ни мислити на какве слободе политичке; мало по мало рађа се конституцијонализам, уставност, и поданик задобија неко Формално признање извесних слобода; за тим се јавља поступно протиривање поданикове слободе, и на послетку потпуни раздвој од родитељске власти.

Немојте се жалостити, када код своје деце опазите неко самовољство. То је резултат умањеног принуђавања, а појава ова веома је значајна у сувременом васпитању. Већа тежња да се заштити слобода своје радње одговара умањеној тиранији е друге стране. Обе стране показују да се приближују системи, коју ми заступамо, и при којој деца све већма сама собом управљају, на основу знања природних последица ; обе те појаве јављају се као резултат разних усавршавања у целокупном нашем друштвеном животу. Од независног, и више пута самовољног дечка, доцније ће бити самосталан грађанин; ово последње немогуће је без оног првог. Истина да дечије самовољство више пута производи разне непријатности, али вар је паметније убити сасвим у детету дух самоуправљања 7 дар није много боље да у деци не угушујемо она осећања, која од њих праве слободне људе, већ да — према свему томе — изменемо свој метод васпитања 4

Пт рее | они