Учитељ

ЕНИ

Можда ће нам рећи какав красно-

писац да методи краснописа захтевају

неке особите положаје тела; ну нато. би био прост одговор: свави метод који | долази у опреку с хигијеном осуђен је |

напред. И кад би било истина да се не може лепо писати док се не нагрди тело, онда би се требало са свим одрећи лепог писања, па квит. Ну ваљ-

да краснописна настава неће нагрђена |

тела.

Ђак треба да седи право кад пише; тело треба да је за писаћим столом гли клупом у оном положају као што је за столом кад руча. Косина стола или клупе треба да је што већа: једно с тога да поглед пада управо на хартију, а друго с тога, да би тело остало у правијем положају. Обе руке треба да су на столу или клупи до лаката, тако да лактови стоје слободни ван ивице, да не би било сметње при кретању десне руке. Лева рука треба, да подржава хартију. У таком положају ђак треба да мете своју хартију или свешчицу више или мање косо под углом према ивицама клупе или стола.

Светлост треба да долази с леве стране да не би сенка од руке и пера сметала писању.

Ж Ж Ж

На једном хигијенском конгресу, који је недавно држан у Брајтону (Вглоћеоп) др. Рот (Вобћ) изнео је збирку различних рђавих положаја, које дете заузима кад пише, чита, прта или свира на гласовиру. И место дугог описивања он износи слике које говоре место њега. Ми учимо ово и журнала „Ну"репе Ргаботе.“

Ево тих слика:

«На слици [, по што је сто одвећ висов, руке и рамена су уздигнута сувише; лице окренуто на десно а глава #наклоњена, повијена на лево; руке су обе на столу до подмишака и услед оваког положаја вратни део кичменог стуба исериви се на лево.

„На слици П, сто је такође одвећ висок, глава повијена на лево а лице окренуто на десно, док међу тим тело се окреће на лево. У овом положају кичмени стуб остаје прав јер су обе руке на столу, али при свем том, вратни део, кичменог стуба остаје искривљен ,