Учитељ

Одбрана од безразложног напада,

У 78-ћем броју „Борбе“ писац чланка „Умна и васпитно-просветна ћифтарија“ одговара на критику, што је штампана у 20 броју нашега листа. Са писцем тих џеколико речи у „Борби“ ради смо да се мало проразговоримо.

Одмах, чим је отворио уста, пасац тих неколико речи изрекао је једну крупну неистину. Одмах у почетку, писац о нашем листу вели: „орган, коме је тобож намењено, да шири умност и наравественост.“ Другим речима, цељ је нашем листу једино та, да заступа. и брани себичне и специјално учитељске интересе; да се буде један од многобројних чинилаца народног образовања — то је само маска, згодан изговор, и ништа више. То је грозна клевета! Тако што може да изрече само човек, који ни најмање није познат са предметом о коме пише, или човек, који навлаш оће да денунцира. Не познавајући писца, препостављамо да је оно прво, и искрено му желимо да се ослободи своје заблуде.

По пишчевом разлагању излази, као да је нашем органу једино то цељ, да ее

онда имало смисла да ми све сами себичњаци до крајности — радимо на унапређењу школе и свога сталежа не радећи у исто време на преображају целокупног живота народног, политичког и економног2

Не, ми потпуно појимамо свој положај. Ми нисмо онакви органичени умови, као што се то вама чини, који ван школских зидина неби знали ништа. Ми знамо да се школом, при данашњим друштвено екномским приликама, врло мало може да учини за народно образовање; ми врло Добро разумемо да онај, који жели школи напретка, треба у исто време да ради по могућству — на преображају и оста-

| дих односа у друштву. За све то ево вам, "ако оћете, и Фактичких доказа. Већину

само узимају у заштиту сталешки учи- |

"тељски интереси. Али — питамо ми писда — би ли вредило да такав лист постоји 2 И на послетку, да ли би такво писање имало смисла каква р Претпоставимо за часак, да су покретачи „учитељског удружења“ људи до крајности себични; сва им је цељ, да се само учитељство и школа што боље унапреде. Како ће бити осталоме народу — њих се ни најмање не тиче. Али да ли то може имати каквога смислар Да ли школа може бити као што ваља онде, где све друштвене и државне установе не ваљајур Да ли је могуће да учитељство благује тамо, где сав народ трпи јад ин невољур Има ли

на свету тога мађионичара, који би у.

школи, во у опште односно народне просвете изврши о какве стварне папретке, али без озбиљног преображаја у осталим деловима државног оргашизма2 И би ли

млађих учитеља, у последње време, непрестано гоне из једног села у другоин кажњавају новчано, и то понајвише на тужбу среске полициске власти и осталих власничких пришипетља. Сва им је кривица у томе што се „мешају у политиву,, а не ограничавају се једино на школске зидине. Међутим писац вели: „... он (критичар у 20 бр. нашега листа) пише према тесном оквиру једног чисто занаџиског органа, и за потребу занаџија, сталежа, једног, која се својим занатом издваја у тесну занатлиско-педагошку секту, са чега сам ја и рекао, да је учитељско уЛружење нека врста ћифтаријске партијице, које се тобож јавља као избавилац и просветилац нашег народа а међутим из свега што ради, види се, да нема, никаквог појма о целокупним законима народног живота.“ Дакле за људе, које министар просвете гони с тога, што много „воде туђу бригу,“ а не гледају само „своја посла“ — за те се људе вели да је то једна „занатлиско-педагошка секта,“ која се организовала у засебну „ћифтаријску партијцу“ (учитељско удружење), ради одбране својих себичних интереса ! Да ли може бити грозније клеветер Стављајући те реченице на артију, да ли сте, господине, знали шта сте писали