Учитељ

штво, за народ; која је истинита и на актима основана.

Тако је прошла и мисао о учитељском удружењу. Она је ишла од учитеља учитељу, од патника патнику, од знанца знанцу и пријатељу. Она се гајила у школској прашини, у овбиљном раду, у збиљи и шали, у тузи и весељу, у беди и сиротињи, у учмалости и ведрини, у здрављу и болести. Она се гајила у гоњењу и милости, у понижењу и достојанству,у свему — у учитељу. Она се борила са јаким непријатељима, са изврсним гробарима, са лукавим противницима и — све 2 је победила — васкрсла! — Она је васкрела из гроба; она је оборила и издрла расписе и окове; она их је све савладала. И гле!

Искупише се браниоци њени са 03биљним лицем, са поуздањем, са гвозденом вољом и истинским достојанством, да је свету прикажу. Искупиле се ч саставилше прву учитељску скупштину у Србија.

И многи непријатељи скупа, улружења и обавештења што ствараху учитељима неприлике, забрањиваху 860рове и мишљаху, да ће видети у учит. скупштини : немоћ, учмалост, стару услужност и сервилност. И како се преварише! — У место учмалости они видеше ведрину, у место сервилности достојанство, у место немоћи снату потенцирану снагу. којој се поклонише коју признаше и почеше зелети од ње, — јер она преставља идеју преко толиког броја образованих људи.

Учитељска скупштина радила је посао свој пуних осам дана. Према оваким приликама имала јеи сувише чланова. Џа да их је имала још мање и

326

још мање — опет јој честитамо. Честитамо јој на њеном раду, — честиститамо њеним члановима на одлучној вољи и постојанству, честитамо Уучитељима, на. способности у своме послу. Честитамо јој, јер видесмо у њеној средини киту цвећа мирасава, узданицу нашу, — видесмо је са. одређеним правцем, са доследним жељама и тежњама, — видесмо је на травоме путу.

У свом њеном раду провејавала је ведрина, љубав и здоговор. И она, слога, оно брацко потпомагање, заслужује сваку хвалу, свако празнање од свакога. Учитељи су видели да је помоћ туђа скупа наплата, да су прегли да сами себи помогну. Они су разумели народну мудрос“: „рука руку мије, а образ обавије,“ Учитељи су разумели све то, и створили су чврст темељ учитељском удружењу. И тај темељ није у штатутима, није у приликама —- он је 4 души чланова. Тај темељ није у говору него у твору...

И скупштина је то тако појмила ; са таким убеђењем разишла је се својим кућама. Њени су чланови отишли пуни наде, пуни свежине; отишли да стварају свој започети посао. Они су отишли да зидају, да дограђују, прибирају и уједињују све, сами, са свима, један с другим, један поред другог, један уз другог и један на место другог. Они су отишли да продуже свој започети посао, да га јуначки изврше и тако да доврше величанствену зграду учитељског удружења, онако како умедну и колико могну. |

Они знаду да се једним покушајем, једним махом, једном жртвом ништа не ствара. Они знаду, да кап по кап ка“ мен дуби,да је „камен по камен, палача, зрно по зрно, погача.“

Они то знају; они ће то хтети и и моћи извести.