Учитељ

надмоћнији од мале деце, добију „превласт,“ а више пута праве и учи-

тељу и друговима доста сметње. Међу

овим одраслим ђацима има више пута и таквих, који су врло рђавог владања, те кваре и другу децу. Прописане казне за њих нису ништа.

Е, па ко је крив, те у 1 р. основне школе долазе деца млађа од 6 (по варошима) и “ год. (по селима), и старија — у оба места -— од 19 година % Одговор је јасан.

По мом мишљењу, које ће потпомоћи сигурно и сви разборитији људи, пре треба тражити доказа о броју година, код деце у основ. школи, него у гимназији. Јер, кад би се он доказао при упису у основ. школу, онда не би било потребно доказивати га и при упису у гимназију. А ис тога је пре потребно доказати законски тражени број година у основ. школи, што се овде више доводе деца испод прописаног броја година, него што се доводе у гимназију.

Сад је на реду да проговорим коју реч о начину сазнавања, је ли дете способно за школу, у коју се уписало.

Да би се ово дознало, закон је наредио, да она деца, која хоће да уче гимназију, положе „пријамни испит,“ Овакве испите захтевају и све остале школе. Па кад су код свих узакоњени, за што да се не узаконе ма ну блажијој Форми — у основ. школи, где су најпотребнији. У основ. школу се ловоде и деца, која не знају име своје, својих родитеља; кратко да се пзјасним: која не умеју готово ништа да мисле, ни да говоре. Мећу доведеном децом има и такве, која или не чују, или не могу да говоре, или су у сљед

328

неку | неке болести неспособна за развијање,

| потребно је пропитати га за име ње-

тово, родитеља му, колико има година, одакле је (ако је из села), и запитати га још о неким најпознатијим стварима, и животињама. Ако ли се примети, да које дете има недостатака телесних или душевних, онда треба позвати лекара, да он пресуди. Његова. оцена као стручњака —- да се забележи (а најбоље би било, да он то сам учини) у уписни протокол. Ово е тога треба учинити, да се не би кривио учитељ, што му нека деца не знају готово ништа, Специјалнији поступак при упису деде у [ р. основ. школе, ваљало би да се пропише, како не би било „злоупотреба,“ Истина није хуманитарно, али је праведно и логично, да се спречи улаз у основ. школу оној деци, која су неразвијена, блесаста или иначе заражена којом болешћу. Јер кад се ово ради у гимназији и др школама, где успех ученика не утиче на напредак наставника, онда за што да се не практикује у основ. школи, где успех утиче на будућност сиромаха учитеља!

Велики „камен спотицања“ у раду учитељском, је су изостанции деце. Колико штетно утичу изостанци на успех деце, као и на будућност учитеља, то је само познато учитељу. Другоме је то тешко доказати. Нарочито су штетни изостанци код деце у 1 р. за 1 течај, кад се учи познавање слова, па опет нема за сад никаква стварна начина, да се овоме злу школском стане на пут. Истина, има и разних узрока изостанцима. Негде деца изостају због инокоштине и сиротиње (већином по селима); негде због болести; а не-