Учитељ

ло.Коме треба да блатодаримо што је војна сад толико ретка 2 Моралисте данас немају ништа више да кажу за војну, него што су и онда казали, насилан је рат неправедан, а обранбени праведан, — то је почетак и свршетак свима доказима. Но то непроменито начело морално никако није могло да умали ратовања. Ако ли се окренемо разуму, видећемо, да је свака нова умна добит, смртни удар за ратоборност. У земљама сасвим варварским, ум је неразвијен, па зато телесна снага, и срце чини све. Који није убио непријатеља тај се не сматра ни зашта, и коликоко је више душа непријатељских убио, толико је славнији и јуначнији. Где је војничка слава највећа, тамо су људи дивљаци. Од овог дивљачког стања, па до највеће цивилизације иду велике степенице, и по њима на сваком степену дивља се сила губи од утицаја цивилизације а. сила умна претеже. Мало по мало јавља се и развија мирољубивост, која мрзи ратове, не воле војнички ред и војну претвара, у омразу. Све му је овом узрок ум знање —, коме се посвећују сви одабранији духови у једном народу.

Да изведемо укратко све што смо довде казали: рад хрђави људи само за неко време доноси зло; а рад добрих опет

5

само за неко време добро — па се после тога опет измеђ себе изравњају и умиру, а рад оних људи, који раде са умом (памећу) не умире никад, они су бесмртни. Њине необориме истине живе више од евију држава и вера; оне су за све векове, нити старе нити се подмлађују, и још служе за основицу новим изналасцима и тако ће трајати до краја света.

Са овим заврши глава своју реч. Орце беше поражепо и набури се, — али све у залуд: јер ништа не може да наведе ни у своју одбрану. Ви драги читаоци хтели би драге воље, да помогнете своме пријатељу, који пуца од муке, и да му шанете што год у одбрану; па кажите ако имате, — али знам да вам ништа на ум не пада,

И ја би од свег срца, заједно с вама помогао срцу да победи; али кад се нешто проналази у науци, прво је начело да истина треба да изађе на среду, па макар претрпели поразе и наши најлепши санови. А за утеху читаоцима ДоОдајемо као што су и сами видели, да на овај чланак не треба да гледају као на гатку; јер смо главу и срце узели да преставимо две противности; знање и моралност. _ Пред идућу школску годину.

Још мало па ће настати нова школска

година. Први рад, који учитеља срета у.

почетку године јесте, без сваке сумње, примање ђака у школу. Овде се разуме примање у | разред. Овај први рад је значајан акат у школском животу како за учитеља тако и за ђаке Не ћемо млого претерати са оценом овог првог дана кад речемо: да први улазак детета у школу даје у велико правац целом његовом школовању Први састанак ђака са учитељем (његово понашање) ђак памти кроз цео свој живот. Сваки од нас живо се сећа оног

ж)Уредништво се не слаже са оваким, »свечаним даном«. па затоће у идућем ком броју и одговорити.

свечаног тренутка, кад је први пут у школу утао кад га је учитељ «потапшао» по глави са речима: »Ги ћеш бити мој добар ђак«.

Овај овако значајан акат вршен је, а без сумње и сада се извршује у млогим школама без икаквог плана. Невешт учитељ мисли, да је се одужио свом позиву и савести, ако напуни школу „новајлијама “ Не. Учитељ треба да је направио план, како ће се понашати овог дана, и то још пре, него што му и један ђак у школу дође. Прописати специјална правила како треба учитељ да се нађе овог првог дана није могуће; јер су прилике разноврене.

3 , з ·