Учитељ

Али ипак да опробамо те да у неколико потеза изнесемо: на шта треба пазити, како се треба понашати и у опће шта треба радити овог првог дана,

Рецимо први је Август. Осам часова пре подне. Учитељ очекује ђаке. Ђаци долазе: неки сам, неки с оцем, други с мајком и т д. Свечан дан!

Треба ли да је учитељ у ово време у својој соби да чита или да се ма чим другим забављар% — Не. Он треба да је у школи пре осам часова, пре но што му и једно дете дође. Чим се које дете јави, учитељ нека проговори две - три са његовим оцем, за тим нека се окрене детету, нека га запита за име, нека га ухвати за руку и одреди му место. Често се у овој прилици дешавају случајеви, да дете удари у плач и не ће да се одвоји од старијега, који га је довео. Овакви се случајеви дешавају највише вољом самих родитеља, који наговоре дете да плаче и да се пренемаже, да би само избегли школовање свог детета. У оваквом случају учитељ је у најтежем положају, и како ће се у овакој неприлици извући и дете приволети школи, — стоји једино до његове вештине. ЏШисац ових редова имао је више оваких случајева и свагда је побеђивао са речима, и благим речима према детету, сем једног кога овде износи само тога ради да се види, са каквим се још незгодама мора

учитељ да бори. Ево тог случаја: дете је

наговорено да чим ступи у школу и чим га учитељ ухвати за руку, удари у плач и да виче: „пусти ме чича! (учитељу) ја незнам ништа.“ Што сам ђаку сад више говорио и миловао га, оно је све више плакало и бегало оду. По што благим поступањем нисам могао ништа учинити, онда сам му подвикнуо и припретио; и на велико чудо, успео сам такво, да је дете одмах пристајадо на све што сам хтео, а доцније је ишло у школу веселије и уредније но сва деца. Истина је, да оваке мере нису препоручљиве и оправдане са педагошког гледишта; али у том случају не остаје учитељу ништа друго, него да такву шпекулацију роди-

теља, у интересу детета сузбија свима дозвољеним срествима,

Кад су деца примљена, (само примање неби требало да траје дуже од једног часа) онда треба с децом нешто отпочети, Невешт учитељ отпочиње и свршује први час (први рад) обично овако: Децо! ви сте од данас моји ђаци, ви треба од данас да долазите уредно у школу, сад идите кући, па ћете по подне (или сутра) опет доћи у школу. Кажите родитељима, да вам купе: буквар таблицу, „легриштер“. Ето! Тај свечани школски час свршава се са неколико сувопарних реченица Равуме ли дете шта су то родитељи, шта је таблица, шта легриштер 2

Вичан учитељ ће провести овај час свечаније Он неће пропустити а да се не разговори са сваким дететом на по се. А отпочеће овако: Запитаће још један пут ва. име, (а не и презиме) а кад ово сврши. онда, пошто је детету пајближе његово тело -– то ће п отпочети рад са његовим телом овако: подигни руку, Луко! Подитни другу; Перо! Метите сви руке на клупу спустите их доле! скретите руке! Покажи руком : главу, чело, обрве, образе, и т. д! Шта имаш на глава, Стево 2 — Шта ћеш да метеш на главу, кад изађеш из школе итд — Овакав разговор може водити учитељ с децом за дуго. Кад ово сврши, онда их пушта кући са речима: Узмите капе! Устаните! Сад ћу да вас пустим кући на ручак, али знате, да се ваши очеви свагда моле богу, кад нешто раде, па, пошто смо и ми нешто урадили, то ћу и ја да му заблагодарим на овом нашем досадањем раду. (Учитељ очита молитву или сам или нареди ког старијег ђака ако га има) Кад одете кући пољубите у руку оца и мајку и кажите им шта сте данас научили; али кад зазвони а ви опет дођите у школу.

Кад се деца скупе по подне (а учитељ треба да је опет пре дошао у школу) може водити разговор о школским стварима и то више питајућим начином.

Од почињања на овај начин прибављају се ове користи: