Учитељ

839

Али то би могло да буде само у омањим селима, у којима се за три или четири године неби накупило веома много деце. Тек сакојако треба поставити као правило, да један учитељ може радити само у једном, а највише у два разреда. Другим речима, наше основне школе по селима, у којима је само један учитељ, треба свести на дворазредне, или ако се оће да остану троразредне, онда треба установити, да, попис деце буде сваке треће године. Ова реформа, ако се само школи жели добра, може се одмах данас извести.

2). Да се тачно одреди, шта све мора имати свака школа. — Многе наше сеоске школе немају рачунаљку, засебну карту Србије, орман за књиге

и разне аргије школске, слике за пре-

давање јестаственице и друго што је школи потребно. И доста се муке види доБ се све то набави, а ако се још има посла са људима, који школи ви најмање не симпатишу, онда је много пута сасвим немогуће набавити свето. И с тога је преко потребно, да се у закону школском одреди минимум оних учила, наставних срестава и осталих ствари (намештај школски), које свака школа мора имати; и у исто време да у закону буде одређена и казна, којом ће среска власт морати да оглоби општинску, ако ова неби добавила све школске потребе, законом одређене. | Можда се неко неће слагати са овањим принудним начином, и доиста, може доста разлога навести против таквих присиљавајућих срестава. Никада се присиљавањем не могу постићи онакви резултати, какви се постижу када се нешто врши од добре воље.

Шта вишс, у колико пресија и нагоњавање буду јачи, у толико ће се већма мрвети на ствар, коју би ви силом хтели да омилите. И с тога присиљавање ваља избегавати, колико се год може. И не само избегавати, већ не треба се никако ни прихватати тога, начина. Када се нешто силом ради, то може да буде само на штету самој ствари. И у колико је јаче присиљавање, у толико више штете. Због тога, се никако не треба служити нагоњењем, већ ако се може да учини што добровољно — лепо, ако не може — није ништа ни било. Али само силом не треба ништа радити. Убедите људе да је корисно оно, што ви предузимате, и онда ће сви пристати да вас потпомогну у вашем предузећу — онда вам неће бити потребна принудна срества.

Тако вели наш противник. Изгледа да нас је својим разлозима тако утукао, да му немамо шта рећи. Али, да видите, и није баш тако. Убедите љу-

де да је то корисно, и они ће вас

потпомагати бег принуде — вели противник. Али он је заборавио, да се људи не убеђују голим речима. Сељак ће тек онда добровољно давати на школу, кад на самом делу увиди, да од ње има неке вајде, кад види да они, који су свршили школу, и после — по свршетку школовања — користе се нешто оним знањем, које су у школи добили. Али кад он кров десетак година непрестано гледа пред својим очима школу, а међутим зна да у селу нема ни пет шест писмених људи, то онда како га можете убедити, да је школа ствар по њега корисна Ви ћете му говорити како школа не мора бити таква као што је у његовом селу, како