Учитељ

а

или одличну оцену. Добра оцена није довољна за учитеља а за сваког другог (н. пр. судију, писара, полицаја)

"нужна набаве, треба новаца. Питање | настаје: може ли се одвојити што год

довољна је. Учитељ се пак казни ако

има све добре оцене. Слаби и рђави_

учитељи никако се не трпе.

Ад) По занимању: учитељ се не сме. занимати ничим, сем школом и са ђа-.

цима у радне дане; а у празничне сме и мора бити у цркви и певати, разуме се, забадава и ако му се не пева.

Да дужност своју тачно и савесно врши, потребно је учитељу да има на расположењу срестава, да су околности џ прилике — у којима се налази прилагодљиве учитељу т. ј. да га подпомажу у дужности и раду његовом. Да ли учитељ има срестава и да ли га околности и друштва потпомажу, мислим, о томе не треба ни говорити. Зна се да су учитељи, већином, сиромаси и да им је награда врло мала у просењу 1'/ 8 дин. дневно) дакле срества немају од куда да надаве. Ко би нак учитељу у раду могао да помогне тај неће, а то су већином: капетани, ср. чиновници, кметови и виђенији људи у општини. Који би се брат нашао да помогне школи и учитељу, тај не може често ни сам себи довољно помоћи да даде. Ето тако учитељ целе године с муком и напором подиже свој расад — своје ученике, и гледа као оно сељак у својој њиви или вр'гу, а да ли му усеви напредују, да ли ће од свог рада штете или користи имати. Учитељ чека хоће ли бити за његов труд благослова или — клетве. Друге награде нема, или ако је и има то је врло незнатна.

Да знања учитељ прабави потребна су опет срества. Да се пак срества

од оне јадне наднице учитељеве, од које треба да набави: доручак, ручак, вечеру, свећу, Хаљину и других сијасет потреба. Па где је учитељ самац и црно и бело, али где је породица, па још повећа, ту престаје сваки разговор. Овде би још требало поменути и друге изванредне и непредвиђене случајеве на које и учитељ као и сваки други самртни мора да троши. Тако мора српски учитељ да живи, да почиње евоју каријеру са 1:60 д. дневно, док у другим напреднијим и просвећенијим државама, које су позване на дужи — историски живот, не иде тако. Тамо су главне позиције у буџету, на шросвету, школе ш учитеља, а код нас има нешто прече. Здружене СевероАмериканске државе имају, у окр. цифри, 259.300 учитеља и осн. школа и око девет милиона ђака, и тамо учитељ осн. школе има 648 до 1.980 талира годишње; а српски учитељ почиње са, 120 талира, па једва са 80 г. дотера до +00 талира; дакле ни живети ни умрети. На плате учитеља осн. школа савез. државе троше ово 50 милиона талира, а за основне школе буџет из-

"носи 85 милона талира годишње. Срп-

"ска држава троши на плате наших у-

читеља од прилике до 130.000 талира. Ето вако стојимо. Разлика велика. Нека савезне државе имају 350 пута више учитеља и осн. школа (и ако нису толико пута веће) ипак српска држава много и много мање плаћа својим учитељима. Разлика је само у неколико милиона талира, што износи за 50 и више година целокупна плата свеколиког српског учитељства.