Учитељ
нити да, по сеоским школама, општина сама набавља све што деци треба. У почетку школске године, пошто види колико ће у ком разреду деце бити, учитељ је дужан да склопи прелдрачун свију ђачких потреба. Према истом предрачуну, општина је дужна да набаве све те потребе, п да их преда учитељу на руковање. Чим ком детету треба нешто, учитељ ће му дати, и о томе, колико је које дете утрошило чега, учитељ ће водити тачан рачун. Општински суд, према том учитељевом рачуну, наплаћиваће од појединих ђачких родитеља, а сиромашнима ће давати све бесплатно.
Кад би се све то узаконило, онда би — у том погледу — могло да буде неког реда у сеоским школама. Један преко потребан услов за успех школске наставе био би ту. И онда би и учитељ добио више воље да ради у школи у којој би тада, проводио највећи део свога, __ времена. И с тога министар просвете, место што разбира којој партији који учитељ припада, боље би било да предузме такве мере, које ће учинити да трошак на сеоске школе не буде бадање новца у мутну Саву, као што је до сад бивало.
4. Настава да буде збиља обавезна. Ради тога да се одреди величина, новчане казни за један неоправдан изостанак. Али кад би се тиме, што би сама општина набављала све, и постигло то, да деца увек имају све што им је потребно, опет то ништа неби вредило ако се у једно неби како год удесило и то, да деца —- нарочито по своским школама — уредно долазе у школу. Да ли може били каква успеха овде, где — као што је обично по
8
94
нашим сеоским школама — само пет шест ђака уредно посећују школске часове, а сви остали неколико дана дођу, а неколико не дођу% Оно што за неколико дана науче, после за десетак дана недолажења у школу, забораве, и тако то иде преко целе године. И шта ту онда може учитељ да учини И је ли онда он крив, ако се у школи покаже неуспех '%
Па како да се злу нађе лека Да би одговорили на ово питање, треба пре свега да знамо узроке, који стварају такво стање. По нашем мишљењу, главни узрок, нарочито по селима, јесте тај, што сам народ увиђа, да школе овакве као што су данас, немају никаквог практичког разлога за своје постојање, немају никаквог свог га15оћ 4' сете. Сељаче, које у селу еврши основну школу, нема ни толико знања, да може само да напише какву облигацију, или ма шта друго. Међутим свако дете у селу од преке је потребе код куће, пошто нема ко други да тера у поље и да чува стоку. И баш овда, кад дете дорасте за тај посао — да чува стоку -— мора да га дау школу, у којој неће ништа научити, а овамо за стову своју мора да погађа овчара или говедара. Другим речима —- најнеправеднија глоба! И зар је онда чудо, што по сеоским школама деца више изостају, но што долазе у школу
Кад би од сеоских школа било ма какве вајде, кад би сељаче, после две или три године учења, могло да влада пером бар толико, колико је једном сељаку преко потребно, онда би опет лакше ишло са посећавањем школе, онда би се опет, колико толико, уредније долазило у школу. Али да буде