Учитељ

855

таквог успеха од школске наставе, претходно већ треба да се изврше неке реформе, међ које на прво место долави — уредно долажење ђака у школу. Дакле да би се постигло оно (успех наставе школске), што ће проузроковати, да доцније сам народ добровољно шаље уредно своју децу у школу, треба преттодно да деца већ долазе уредно у школу. Како то да се постигне 2 Другог пачина, по нашем мишљењу, нема, већ присиљавање, или т. 3. „обавезна настава“. Да би сеоски свет увидео, да од школе може да буде неке вајде, у почетку — за неко време мора се употребити апсолутизам.

Али ако се мисли да од свега тога буде каквог практичтог успеха, онда, тај апсолутизам треба потпуно и доследно извести. Не вреди то само усвојити начело обавезне наставе, па — на томе и заостати. Да би настава била збиља — обавезна, ваља усвојити, по нашем мишљењу, ове мере, и ставити их у закон о основним школама :

1.) одређује се тачно величина, новчане казни (н. пр. динар) за један неоправдан изостанак;

2.) учитељ је дужан да сваке суботе поднесе школском одбору тачап извештај о томе, колико је изостанака учинио те недеље који ђак;

8.) школски одбор решава, Боји изостанци да се сматрају као оправдани, а који као неоправдани;

4#.) према решењу школског одбора, општински је суд дужан да наплати од сваког родитеља за неоправдане изостанке, које је учинило његово 1ете;

5) новац од кажњавања, за неоправдаше изостанке иде у школски Фонд,

из кога ће се помагати сиромашни ђаци; и

6.) несугласице међ учитељем, општипским судом, школским одбором и појединим грађанима расправља среска, власт. ;

Све то ваља најтачније да буде одређено у самом закону школском, и тек онда ако би од целог посла било какве вајде. И све то ваља што пре да се уреди, иначе много би паметније било, да се сад одмах позатварају све сеоске школе, од којих народ никакве вајде нема.

Да неби ко помислио, да смо ми у начелу апсолутисте, пријатељи насилних мера, то нека, је дозвољено, да о овој ствари речемо још коју.

Узев у обзир све прилике и неприлике сувременог друштва, обавезна је настава, по нашем мишљењу, данас преко потребна. Управо без ње се не може. Ово се истина не слаже са проповедањем, како ми живимо у веку слободе и самоуправе народне, како данас насилне мере немају никаква смисла и Т. Д. Али ваља о свему томе мало повише размислити, па ће се видети да у том причању има, доста — голих Фраза. Самоуправе народне може бити само онде, где је сваки члан друштва у исто време свестан држављанин ; а то другим речима значи: где сваки грађаним потпуно разуме како цељи др-

| жавне организације, тако и срества,

којима се те цељи могу да постигну. Тражити данас све то код масе народа — очевидно нема никаква смисла. Другим речима, при данашњим условима не може бити народне самоуправе, Ако погледамо на сам живот сувременог друштва, уверићемо се да, је до-