Учитељ

382

ба разликовати од редовних; редовни треба да имају већег права, 4 овим би се предлогом изједначили,

Јанко Караматић, известилац, слаже се са предговорницима и вели: важна је ствар бирати часништво што треба само нама — учитељима — оставити.

Јоксим Марковић, побија разлоге Миљковићеве и вели, да би се досадањи ред у правилима реметно због тих почасних чланова. За одбор је редакцију. — Члан 11 прима се по редакцији.

Известилац Караматић чита члан 12. прима се. — Члан 13, прима се. — Члан 14.

Илија Миљковић, примећује да оно „помажући“ треба заменити са „помагачима“ Прима се исправка и цео члан. — Извест. чита:

Ш одељак, о месним зборовима.

Члан 15. Никола Поповић пита, извстиоца, шта је руководило одбор, да баш пет дица буду у часништву код појединих зборова Љубисав Јовановић одговара да је по због концентрисања у местима и да се што више учитеља увуче у чланство, јер ће се многи изговарати да им је далеко ићи и да за то не могу бити чланови.

Члан 16. — Владислав Кнежевић при-

мећује код друге тачке, да она није ва- |

жна и да треба напослетку да дође.

Милоје Петровић признаје да није важна, ади да ту мора доћи због тесне везе са првом тачком.

Петар Лукић и Сибин Ђорић прмеђују: ако би расправа била повелика, онда се она неће моћи свршити на једном збору, с тога ону реч, „Истом збору“ нека изостане „истом“ (у том су смислу обојица, говорили.)

Милан Петровић објашњује, како пословни ред на збору припада самом збору, с тога одбори није прописао на ситно за, сваки случај, што ће зборови радити.

Сибин Ђорић. Обично зборови бирају по 2 члана који расправу предходно прегледају и 0 њој збору извешће подносе, а после претресују сви чланови.

Никола Поповић, навео је више примера да је редакција одборска, добра. Члан се усвоји по редакцији.

Члан 17. Марко Недељковић, примећује да тамо није одређен и потпреседник.

— Дебата о члану 17 била је врло жива. Сваки живо пази, како ће се тачније одредити радња збора. Све је говорено у том смислу — да се избегне свака сметња, која би збор могла подепати и радњу му смести. Отуда је било и таких претпоставака, да с једним преседником може свашта бити: може умрети, може бити у невреме премештен итд. па, веле, зар да збор пропадне 2! Опозиција одборској ре“ дакцији наводила је јаке разлоге да буде потпреведник или ако то не може бити, тражили су да се тачно одреди један, који ће га заступати, макар то који од чланова био. Разлози нису управљени били на то да више чашништво буде, него само на то, да се сви могући случајеви избегну, који би могли рад на зборавима и 360рове стеснити. Одбор је заступао своје мишљење држећи, да исти случајеви, који се предвиђају са преседником, могу бити и са потпреседником и да никакве опасности нема, што неће бити потпреседник. _—_ Решавало је се о томе устајањем и седањем, али пошто не беше тачно због многе публике, гласало је се поименце и на послетку би усвојен предлог Марка Недељковића овако:

„Зборови ће се организовати као друштва са својим одборима, у који улази: преседник, његов замењеник и један до три члана.“ Остало по редак. одбор.

_ Известилац чита члан 18. Прима се. Члан 19.

Урош Благојевић товори да то треба, на ситно анализирати, у којим случајевима треба другове помоћи. Оно у „случају изненадног премештаја“ пинистру је речено да ми хоћемо да се помогнем, кад нас по потреби премешташ. Дожим да он неће то одобрити, а могу нам правила због тога пропасти. Нека се избегне то у случају изненадна премештаја, па нека се каже у нужди — да буде растегљиво.

(НАСТАВИЋЕ св.)

на

| | |