Учитељ

кровитеља. Ето тако се објашњава то чудновато вијугање тих шумских паразита.

Обичво се мисли, да раскош биља жаркога појаса бљешти лепотом и изобиљем разноврснога цвеђа, али у самој ствари цвеће је готово неприметно, по. широком пољу тропске зблепп. Може се рећи да у том погледу нема никакве разлике измеђ тропи и умерених крајева. Само по великим висовима, где је биље доста дскудно, расте јаснобојво цреће. Говорећи о шумама разређаним по доњем току амазонске реке Бетс пита: „али где је двећер“ На наше велико изненађење ми нисмо видели ни једног цветка, а и ако смо га видели то је био врдо обичап Спрус уверава, да већина екваторскога, цвећа ни мало не пада у очи: сви су обично или зеленкасти или беличасти. Испитивање Целса сведочи о том Факту. Овде се може провести по читаве недеље.и месеци, па опет не наићи ни на један цветак, који би обратио на се особиту пажњу. Врдо се ретко нанђе на какво дрво начичкано дивним жутим, црвенкастим и пурпурним цветићима, али то је само оаза у сред зелене пустиње,

Једноликост климата чани, да раскош и бесконачна разноликост Форма екваторског биља даје некако карактер мртвилости, монотоности. Нема оних црвенкастих и жутих тонова, којима, су јесени обојене шуме умерених земаља. Нема оног

_ 881

новог живота биљњег. Не осећа, се нежно дисање пролећа. Животни таласи вечно запљускују обале екваторске природе. Непрестано и равномерно куца било њено.

У Фаунистичком погледу Физиономија, екваторског појаса много мање пада у очи него у Флористичком. Животиње, као и цвеће, врло мало играју видну декоративну улогу. Релативна оскудност анималпог живота у екваторским шумама, Факт је који се опажа и долином реке Амазонске, као и на острвима Махајскога Архипелага и у западној Америци. Само изјутра чују се гласови звериња и тица. Дању природа сурово умукне, и ту мртву тишину првобитних шума, што дремљу у зеленом сумраку, под вертикалним зрацима сунчаним, само по кад кад наруши крештање какве уплашене тице, илн рика којег грабљивца, вика мајмунова, или шумни тресак каквог дрвета гиганта. Узалуд би се какви ловац мучио, да у тој шумској чести наиђе на стадо животиња, као што их има у сев. Америци или јужној Африци. И само тежње и брижљиво познанство екваторске Фауве даје, могућности да се опазе необично богаство њених Форама. У осталом постоји једна, врста анималнога живота, која, одликујући се великом разноликошћу, сусреће св на сваком кораку и даје тропској природи волшебни колорит, а то су дневни

лептири. (СОВРШИЋЕ СЕ)

; ЗзАПИСМИК

ЈУ. састанка учитељске скупштине, 18 Јула 1822 год. у Београду.

Преседник напомиње, да је на реду да се прочита записник прошлога састанка, али пошто у записник нису могле ући измене поједних чланова у правилима због кратког времена, он ће остати за, идући састанак.

· Известилац чита члан 11 другог одељ-

ка, о члановима удружења. Илија Миљковић предлаже. да почасни чланови имају право бирати часништво.

Урош Благојевић одговара, да онда неби било разлике између почасних и редовних чланова по праву пошто само учитељи могу бити редовни чланови, то и по томе тај се предлог не може примити. Почасним члановима не треба доввољавати да бирају часништво, нека то

наша ствар остане. Никола Поповић наводи неколико разлога и објашњује да почасне чланове тре-