Учитељ

местимиде високе чуке и кршеви оголићени, опет се шумски покров простире на 8—10 хиљада стопа у висину. Иза те ширине пружају се к северу и југу земље сиромашније шумом, које поступно прелазе у голе равнице, а по где где и саме пустиње. Том оштром контрасту узрок је, на сваки начин, правад ваздушних струја. Пасати, прелазећи по океану од североистока к југозпаду, дувају правце екватору, и ту остављају екнаторској атмосФери своју влагу, која помаже развитку биљњем. Сувишак ваздуха, сударом 06ојих пасатних струја, постаје суви разгранавши се на јужну и северну струју, долази на земље, које леже поред тропа, и ту као сунђер, покупивши влагу из те атмосфере, иде даље, остављајући те пределе сасвим неплодне Сем тога о равнодневици тамо падају сунчани зраци савршено вертикално, и за неколико недеља сасвим исуше и иначе већ суву земљу.

Тропска шума у опште чини на човека веома јак утисак. Стабла шумскога дрвећа _ уздижу се тако високо, да изгледају као какви гигантски стубови, врхови тих колоса, испреплетани густим грањем и лишћем праве тако густе сводове, да се кроз њих, ни блесак лазурнога неба ни мало не види, и једва ако се по где где провуче по који скромни зрачак јаркога сунца тропског. У том, готово вечном, сумраку влада мртва тишина. Неко чудно осећање величине и бесконачности обузме човека, и чисто осећа, како га шума притискује — дави.

Дов се шуме умерених земаља одликују једноликошћу, тропске шуме изобиљују многостручним облицима. У њој је врло тешко наћи два дрвета, која би припадала, једној истој Фели. Сва су стабла висока, и коленчаста, и сва се измеђ себе разликују много више него стубови готских, грчких и египатских храмова. Нека су скоро сасвим цилиндрична, друга су опет више купаста, а из неких, која су и најкарактеристичнија, одвајају се криласти изданци, који се спуштају с различних висина — од 5 и 6 д020 и 80 стопа. По

кад кад приближивши се земљи, разганају се у гране и огранши и испреплећу се над земљом, правећи јаке и велике чво"рове. Ти сплетови негде личе па колибе у које би се могло сместити по неколико људи. Цељ је њихова, да одрже стабло у ветрикалном положају. Тих изданака има у различног тропског дрвећа. Друге опет такође интересантне Форме јесу стабла са тако дубоким вијугама, да изгледа, као да су по неколика стабла у једно срасла и увила се. Сама стабла су различне боје и облика. Већином су глатка, као плута, многа су беличаста, жућкаста, прљава и црна, нека изгледају као да су лаком премазана, нека су ишарана ситним пукотинама, и на неким висе коре, као какве дугачке ленте. Игличаслог лишћа, има врло мало, пи готово искључено на палмама, Неко је лишће широко, меснато и бљешти се, као што је у каучукова (Е!сив ејависа) а неко опет нежно и Фино, као у осетљиве мимозе.

Али колоси шумскога царства, чине само један део тропских шума. Под њиховим високим сводом расту друге групе онижег дрвећа, тако око 40—50 стопа висине, који својим врхом не додирују ни најмање гране њихове. По кад кад под тим другим редом крпје се треће још ниже дрвље, за овим расту још ниже неколике врсте шумског цвећа, а на земљи трули лишће, плодови и искрхано суво грање.

Измеђ' свију најкарактеристичнијих 0с0битости тропских шума јесте изобиље Лијана — биљка пузавица. Они обавијају дебла и гране, силазе с њих, прелазе с једнога дрвета на друго, скупљају се у огромне фестоне, увијају се у спирале или падају на земљу као огромни клупчасти сплетови. Без сумње они врло дуго живе, и имају способност, да ужасно расту у дужину докле год не достигу до врха каквога гигантекога стабла, па ту прецветају и растење своје прекрате. Али ипак дође време, кад дрво, које је служило за храну џаразиту, изумире и пада. Тада се паразит наново почне извијати и пузити по мраку, тражећи новога по-