Учитељ

396

ПОЛУГА, ТЕРАЗИЈЕИ КАНТАР.

(Предавање из физике у !У. разред у основне школе).

1) 09 полузи у опште.

Шта је то витаор (То је греда на којој се деца љуљушкају). Да ли деца могу да се љуљушкају на врло танкој и слабој далшчици 2 (Не могу). Па каква мора бити та греда» (Мора бити јака). Шта још мора да се учини са том гредом» (Мора да се наслони на какав колац или камен, око кога ће да се окреће).

Има још доста справа, које веома личе на витао. Тако, н. пр. бунарски ђерам ништа друго није до витао, мало повише издигнут. И код бунарскога ђерма мора бити ово двоје: греда мора бити јака, и поред тога мора се ослањати на нешто, око чега ће се окретати. Има јоши друтих справа, код којих истина нема греде ни даске, али опет веома личе на витао. Тако, н. пр. маказе се састоје из две гвоздене шипке, али свака одо тих шипака мора бити толико јака да се не превија, и поред тога мора имати свој ослонац, око кога се може да окреће, дакле и ту мора бити оно исто, што се тража од греде код витла или код бунарскога ђерма. — И греда код витла, и гвоздена шипка код маказа, и греда на бунарскоме _ђерму, и код свију сличних справа она шипка, која је главни део тих справа, зове

се једним општим именом полуга. Пољуга_

_је дакле јака шипка, већа или мања, дрвена или метална, која. се ослања на једну тачку, око које се може да окреће. Код полуге, као што видите, мора бити ово двоје: прво, мора бити јака; и друго, мора имати свој ослонад, око кога се може да окреће.

Да ли знаш које справе, које личе на витаор У чему бунарски ђеџдам и маказе личе на витаог Шта је то полугар Шта код полуге мора бити2

2.) Равнокрака полуга. Да ли се ова дашчица може назвати полуга 2 (Може). А зашто (Зато што је прво толико јака да се не превија, и

| |

друго што има свој ослонац око кога се може да окреће). А где се налази ослонац код ове полугер (у средини). Џа какви су онда краци по дужиниг (Једнаки — равни). Џрема томе како би се могла назвати ова полуга (Равнокрака). Која се полуга зове равнокрака 2 ;Полуга, код које се ослонац налази у средини, код које су дакле краци једнаки — равни, зове се равнокрака). Да л би то била равнокрака полуга, кад би краци били једнаки само по дужини, а не и по тежини 2 (Неби). Па по чему се познаје да је полуга доиста равнокрака, како по дужини тако и по тежини кракова (Познаје се по томе што није накривљена, већ стоји равно). Овакав се положај зове водораван. У каквом положају мора бити равнокрака, полуга, кад ни на једну страну не дејствује никакав терет» (Равнокрака полуга, кад ни на једну страну не дејствује никакав терет, мора бити у водоравном положају.

Шта, ће бити ако на ову страну обесим овај теретр (Полуга ће се накренути). Како се то друкчије може да каже» Полуга је мало час била у равнотежи. Шта је сад учињено од те равнотеже 2 (Равнотежа је покварена). А да ли би равнотежа

| могла онда да се поквари, кад би на обе

стране обесио теретер (Могла би). Какви би морали бити ти терети, те да се равнотежа поквари > (Морали би бити неједнаки), Кад се квари равнотежа равнокраке полугер (Равнотежа се квари ако само на једну страну равнокраке полуге дејствује ма колики терет, или ако на обе стране дејствују неједнаки терети). Да ли се равнотежа на исти начин квари и кад је терет већи, и кад је терет мањи (Не квари се на исти начин). Па каква је разлика 2. (Што јв већи терет који дејствује, тим се брже квари равнотежа равнокраке полуге).

Како се може учинити да ова полуга опет дође у водораван положај» (Може се учинити тако, ако се на страну где је мањи терет још додају терети, дотле,