Учитељ

ПР

И

док се та страна не изједначи са оном другом). Како се, дакле, повраћа равнотежа у равнокраке полуге» (Равнотежа се у равнокраке полуге повраћа кад се терети изједначеј

8.) Теразије.

Код које је справе употребљена равнокрака, полуга (Код теразија).

Као што видите, теразије нису ништа, друго, до равнокрака полуга. Ова гредица од месинга, или ферам, стоји место оне дрвене лашчице. Као што су краци оне дашчице подједнако дугачки и тешки, исто је тако и овде са крацима овога, ђерма. Као год она дашчица, исто тако и овај ђерам вама свој ослонац, који је заоштрен, и то:због тога да се ђерам може лакше да креће У средини ђерма намештен је овај језичац, који показује да ли су краци ђерма у равнотежп. Ако језичац сгоји усправљено, онда су краци ђермови у равнотежи. О крајеве ђерма обесе се ланчићи, а о њих тасови, у које се мећу терети (тегови и ствари).

Како се зове ова гредица на теразијама 2 Каква је полуга овај ђерам > Какви су му онда краци Има ли овај ђерам свој оелонац» Какав је тај ослонацр Зашто је

· у средини ђерма намештен овај језичац 2

Па кад су теразије у равнотежи Шта се веша, о крајеве ђермар А шта о њих, Шта се меће у тасове2

Оно су добре теразије, које тачно мере и које су при том осетљиве и на веома ситне терете. Тачно мере оне теразије, које казују праву тежину неког предмета; осетљиве су пак оне, код којих сен онда квари равнотежа, кад су у један тас баци п најмањи трунак. А сад да видимо до чега стоји, те да теразије буду тачне и осетљиве — добре.

Аво св оће да теразије буду тачне, онда.

1.) Ђерам се не сме савијати. Ако је ђерам толико слаб да се превија, онда,

ће један крак бити Дужи а други краћи,

а када краци нису једнаки, теразије не ваљају.

2.) Оба крака морају бити подједнако дугачка и. подједнако тешка. Ако су краци неједнаки, онда, да би се добила равнотежња, “ један тас мора да семетне већи терет, а у други — мањи;и с тога су такве теразије нетачне. Да ли су краци једнаки или не, може се дознати на овај начин: метањем терета у оба таса теразије се доведу у равнотежу, сад се терети из једнога таса метну у други тас; ако теразије опет остану у равнотежи, краци су једнаки, ако ли се. поквари равнотежа, краци ни су једнаки,

Ако се оће да теразије буду осетљиве и на веома ситне терете, онда треба.

1.) Краци ђермови да су што дужи и лакши. Веома тежак ђерам не креће се лако и брзо, с тога му је и осетљивост малена. И због тога, ђерам треба да је што лакши. Исто тако дужи крак ђерма, | може да покрене мањи терет, но што је то потребно за краћи крак; и с тога ће увек теразије бити осетљивије, ако су краци ђермови што дужи.

2.) Трвење на ослонцу да буде што је могуће мање. Кад овај ослонац неби био овако зашиљен, већ кад би био свуд подједнаке дебљине а овде горе заокругљен, онда, би трвење на ослонцу зацело било много веће но сада, и онда би требао повећи терет, па да поквари равнотежу теразија. И с тога је, ради осетљивости теразија, боље да ослонац буде овако заоштрен.

Које су теразије добрер Које су теразије тачнер Које су теразије осетљивер Кад су теразије тачне» Кад су теразије осетљиве 2

4.) Разнокрака полуга.

Може ли ве полугом назвати онај балван што га деца наслоне на какав камен, па се онда љуљушкају на њему 2 (Може). А на основу чега може» (Може на основу том, што је тај балван толико чврст Да се не превија, и што има свој ослонац око кога се може да окреће). Шта ће радити деца неједнаких тежина, која

оће да се љуљушкају на том балвану 2