Учитељ

408 _ ~

истог добио грозницу. Муттесдае уједају тако јако, као кад се кожа врелим гвожђем ожеже. Неке од тих Фела становници тамошљи због тога називају „огњеним мравима.“ Али се често увуку у кућу и поједу све што се појести може. Друга једна врста жаокастих мрави плоди се у шуми под кором полуиструлелог дрвећа То су Рћејдоје. Они су страшно прождрљиви, и хране се ларвама, белим мравима и другим немоћним инсектима. Боје су прљаве или црвенкасте, и јединке једне исте Феле оштро се разликују једна од друге и по Форми и по величини. Најкрупнији ексемплари имају главу много већу, но што им је дело тело. Неколико су стотина пута крупнији од осталих ситних јединака. Они су лењи и нису у стању ни да се сами на ногама држе, већ их морају читаве гомиле мрави гурати с места на место, као рањене војнике. Тешко је казати каква је њихова улога у мравијој општини. По мишљењу Бетса они служе за исхрану спољних непријатеља, те тиме спасавају остале корисне чланове општинске. Са огњеним мравима, " слични су Оесодота серћалобев. Он је веома штетан, и ако изгледа да је ограначен на биљне продукге. Он изрије простране подземне галерије па у њих навуче доста, лишћа с оближњег дрвећа и сваки лист заокружи. Од мравњака до места њихова збора продужује се стазица широка по неколико палаца, која у време њихова најживљег рада личи на какав зелени поток. Зна се за један случај да је така једна стаза служила мравима чичитавих 20 година. Галерије су или врло јаке п дугачке. Кларк прича да се близу Рпо —- де— Жанеира, под реком Парагибом мравији тунел протеже читаву четвртину миље. Још се до сад посигурно не зна, за што мрави скупљају оно лишће. Бете вели да амазонским фФелама тај материјал служи за тапетовање сводова њихових галерија, а Белдт опет на основу својих испитивања у Никарагују, вели, да лишће служи за расплођење неких ситних гљивица, којима се хране

њихове ларве. Осим тих, мање више, цивилизованих мрави живе у скваторским шумама још и дивљих мрави. Они се често ушуњају у вуће и чисте их од буба-шваба, паукова, стонога ит д. Путни кад се сретне с њима у шуми ваља да бега од њих, јер ујелају тако јако да до срца заболи.

После мрава измеђ свију инсеката најинтересантније су осице и челе. Њих има, врло много у тропима Неке су измеђ' њих веома, јасне боје и по 2 палца дугачке. Измеђ свију правокрилаца највише на себе обраћају пажњу куриозне Рћазпудае. Оне сасвим личе на лишће или чворове. Често ву дугачке по читаву стопу. Уелс је дуже стајао пред њима напрежући очи, да би их могао разликовати од ствари којима оне подражавају, па опет се морао пипањем послужити. Гундељи већ не падају тако у очи, као што би се то могло очекивати. Енптомолог скупља их с онако исто великим трудом, као и у Европи. Крупније Феле, изузев једну или две, веома су ретке. Пауци моту тако велики порасти, да и птице лове, као што се Бетс о томе лично уверио. Многи ситни пауци личе на драго камење. Окорпије од 10 палада дужине живе по шумама, а у кућама станују само ситне феле. Огромне стоноге, чиј је отров смртан, живе у ритовима и кућним кровинама, одатле лазе по зидовима, а крију се чак и у фотеље, због чега се оне морају брижљиво сваки дан претресати. Општи закључак, до кога долази Целе односно екваторских инсеката ово је: срелња величина њихова не превазилази средњу величину екваторских, јер и ако тамо има врло крупних Фела, има још много више ситних. Ове крупније развиле су се тако, на сваки начин, због довољне хране, која се год њих никад не претрже.

Да кажемо неколико речи и о тицама. Ако се не узме у рачун њихово шарепо перје, онда се опе не могу никако назвати украсом тропеке природе. Њих има врло мало на први поглед. Путнику ваља,