Учитељ
409
по више дана лутатв честом шумском, |
с пушком у руци, па тек тада да добије прави појам о богаству екваторсних тица. Од свију су најинтересантнији папагаји. Они су међу тицама оно што су лептири међу инсектима и има их нх 890 Фела. Тешко да има ишта различније од њихоперја. У опште су зелене боје, али то основно зелевило прелази у све нијансе плавих боја па иу сасвим жуту. Има их п наранџастих, пурпурних, сивих, алевих ружичастих а и чисто белих. Неки су опет румени, неки пепељави па чак их има и сасвим црних. Они веома креште и лете или читавим јатима или пар по пар. С папагајима се шаренило и бројем натичу голубови, који су веома карактеристични за тропске земље. После голубова долазе тукани (Катпрћазбф ас) тице с особито великим кљуновима, којима се служе за дохватање плодова с танких гранчица, које нису у стању да одрже тежину њихова тела. За тим су веома распрострти врапци. Једна група тамошњих живи у умереним земљама, а друга је искључиво тропска. Она је због изобиља плодова и инсекта навикнута само на ту врсту хране. Птице, што се зрном хране, тако многобројне у нас — у тро лима су врло ретке. Ми видесмо само како су ишарани папагаји и голубови. Металосјајним бојама и у опште јасношћу и шаренилом одликују се и остале тропске тице, али их има много и са врло скромним бојама. Има их чисто белих и мрколастих, као што су наши врапци или дроздови. Кад се побоље пспита види се, како је та скромност боја неопходно вужна за њин опстанак. Они се налазе ближе земљи и не лете високо од ње, па им је та боја, потребна, да их непријатељи не би могли зло приметити. ; Гуштери веома падају у очи. Они гмижу по свима местима: по зидовима ку"ћњим, по ђубрету, по крововима, а има их и у свакој башти. Они трчеи скакућу по путовима и свима стазицама. Пегасти гуштер (РЈафудас из бпифајиз) пузи чаки по таваницама, па кад му по кад кад
|
ноге откажу услугу, љосне о под, и често и на лице оних, који спавају. У лишћу.
"се скривају зелени игуани. (Топапа аШса-
б«взипа) Они су велики и имају врло дугачак реп. Месо се њихово једе и веома је на цени. На послетку ваздухом прелећу с дрвета на дрво ситни гуштерови, који имају измеђ прстију разапету кожицу, те за то више личе на какве чудновате инсекте него на гуштере.
Кад би у тропским земљама било толико змија колико гуштерова, онда сеу тим земљама ве би могло ни живети. Путник се-с почетка диви, како их тамо врло мало има, али се наскоро увери, како их има више но што их треба. У жарком појасу не може се нигде проћи кроза шуму, а не наићи на њих. Они се крију необичном брзином, не додирнувши ни једнога листа Између евију најопасније су неке зелене змије. (Ренх азрети5) које обично леже смотане на лишћу, те су за то неприметне за очи. Целе је неколико пута, прикрадајући се за каквом тицом или лептурим, одскочио натраг, спазивши непријатеља на неколико палаца од њега. Појмљив је страх, који обузме човека, кад види по шумској стазици ужасву змијурину, која се извукла из најближег шумарка, или кад, раширивши грану, слави колут змијскога дара од ноге дебелога, којега се глава и реп губе у шумској чести. У осталом, мањи змијски цареви нису тако ни опасни. Они се често појаве и у кућама и тамо лове пацове. Домородци их врло примају. Целс је кад кад са задовољством слушао, лежући у постељу какве непознате колебе, да у њеном крову диви велика змија, и да, се он не уплаши, ако она почне шушкати гонећи лов свој. Змијски се цар може, на сваки начин, ужасно разрасти, али су таква чудовишта ретка. Џон је измерио на Борнеу једнога, који је био дугачак 26 стопа. Али водене боје, (вмијски цар) којих има у јужној Америци још су веће. Гардинар је описао змију, која је била дугачка 40 стола. Нашли су је мртву. Пред смрт је прогутала читавог коња.