Учитељ

410

Да се не заустављамо на различним врстама жаба, којих ужасно много има у земљама око екватора, између којих обраЂају на се пажњу својим шаренилом наше зелене жабе; нећемо ништа говорити ни о мајмунима, јер у њима наша публика тешко да ће чути чега новог, али не можемо да прећутимо рукокрилце, који лају тропској Фауни особиту физиономију. Рукокрилци или слепи мишеви одликују се овде богаством облика, који су нама овде сасвим непознати. На истоку падају у очи слепи мишеви или летеће лисице као што се тамо зову. По кад кад безбројна јата, тих животиња лете по читаве сахате, пустошећи месну плантацију. С раширеним крилима често извосе-до 5. стопа, дању висе стрмоглавце на гранама дрвећа и изгледају као какви чудни плодови. Европљани их једу. Још је интересантнија група слепих мишева, који живе у јужној Америци, особито у долвни реке Амазонске. То су вамппри, од којих се неке Феле хране крвљу. За дуго нису веровали у њихову крвожедну наклоност, али у то сад не сумња ни један природњак Често се нађу коњи и говеда изуједани и крвљу обливени, па чак ни људи нису слободни од њиова нападаја, С тога, што се колибе тамашњих домородаца не затварају добро, вампири се честе ушуњају у њих, због чега је нужно, кад се спава, ради сигурности добро замотати главу, да би тако избегли озбиљан потресе организма, па чак и смрт која се јавља као последица од губитка многе крви. Целса је ујео један пут вампир за ножни палац. Крв, која је текла из малог округлог 0твора с тешком су муком зауставили. Други: пут га је ујео за крај носа и он се разбудио тек онда, кад је на лицу осетио читав поток од крви. Покрет крила вампирових још више успава његову жртву, и тако ујед, извршен без сумње врло

поступно, помоћу разних брадавица на језику, ништа, се и не осећа.

Осим мајмуна и слепих мишева нема ни једна група сисара, која би се могла назвати специјално тропска. Постоје само родови и Ффеле, које су својствене појединим пределима. Тако лемури живе у Африци, на Мадагаскару и јужној Азија, тапири и лењивци у Америци и на малајском полуострву, носорози, слонови и мравождери у Африци и Азији, и ни једна измеђ тих локалних група није тако многобројна, да би општем колориту екваторске фауне могла дати особиту Физономију Јасност боја, која се осећа у екваторских животиња, Целе не приписује сунчаној светлости и топлоти, већ једноликости и постојанству климатских услова, који се не мењају ни за читаве низове година. Онда, кад су умерене земље биле опустошене леденим наносима, тада су и облици анимаоног живота били тамо уништени, док међу тим екваторска, природа није никад престајала живети, нити ву организми престајали утицати једни на друге, т. ј. овде је вечно радио један измеђ најглавнијих фактора, коме су идужни тропи захвалити за разноврстност органеких облика. О друге стране, овленије готово ни било борбе с природом“ и физичке промене, које стоје у зависности од космичких игеолошких узрока, вршио се с крајњом поступности. Према томе екваторска природа старија је од наше; то је свет, у коме се закони, што управљају његовим прогресом, нису задржавали, због чега се Е јавило, као ресултат, огромно богаство и лепота облика анималног живота, која се развила у сред тајанствене тишине тропских шума.

| ЋР

и