Учитељ

427

ћу паром; плетење чараша, којим су се занимали читава грофетва, морало је се усредсређивати у неким варошима, где су биле уведене машине, и т. д. Све је ово морало помагати брзом развићу индустрије, трговине и народног богаства, развићу, које ми не видимо у другим земљама. Али карактер ове индустрије морао ја хрђаво утицати на карактер и благостање нижих класа. Велике су Фабрике усредсређивале радничко насељење, које је до сад било растурено по селима, у овим димњавим, црним варошима; породица, која је пређе радила код куће, растурено је на радним деловима ових огромних здања; отац је полазио рано из куће и посустао, изнурен, ако не пијан

вратио се кући доцне у вече; мати такође

почела је да проводи време већином ван куће; деца су остављана без надзора до шесте и седме године на улици, где су се учила сваким певањалствима н пороцима; седме године слали су их у Фабрику (к чему су их често принуђавали тиме, што су им само под овим условом давали да једу), где су се, у тешком и штетном по умни развитак без предходног образовања, без васпитања и умног развића, рано навикавали да раде са највећим напрезањем само три дана у недељи, како

би остала четири дана могли да пијанче, |

У таким околностима друштву ва ширење образовања предстојала је двојака задаћа: они су морали не само да подижу школе, него и свим силама да се старају да довлаче у њих децу и да побуде необразоване, грубе родитеље да пуштају своју децу у школу у место да их насилно

ТО

гонс у Фабрику. Они су морали непрестано да се старају о томе да учење буде и весело и пријатно за лецу; с друге стране они су се морали бринути да учитељ својим моралним упливом подржава децу на добром путу. Друга задаћа, састајала се у томе. што је школа, да би имала ма каки значај и уплив и да би донела користи овим необузданим и бујним житељима улпца — морала замењивати и саму породицу И васаџтање, које се у обичним случајевима да је у њоји које се не односи на школу. Овде не само није било могуће наћи ученика припремних за школу домаћим васпитањем, но је било потребно заменити ову домаћу васпитну делателност, и осим тога борити се са штетним и накарадним домаћим утицајима. Следствено, нужно је било „наћи људе. који би могли дати детету оно, што породица није умела, није могла или није хтела да да — људе довољно образоване, који би најмили ову свету задаћу, довољно преданих ствари, да би је започели, и довољно умних и развијених, да би је извршили савесно ис коришћу. Наравно таких људи није било могуће наћи у пређашњем друштву школских учитеља; таке је људе требало 0образовати. За ово су биле неопходне школе за образовање учитеља и учитељица које се је не скоро и учинило помоћу разних друштава, што их је опет велике муке стало.““)

1) Из писемђ к И. П. Карнилову »обр злементарномђ васпитији ве Англји.«

|

| (НАСТАВИЋЕ СЕ).

ГЛАГОЛИ

ТГРЕДАЛАЋЊЕ УДЕЛЛТЕЕО ЗА ОСКНОЗЉЕГУ ПТЕОЛУ.

1. Одредба Шта раде сви мушки ђаци» (читају, пишу, рачунају, уче, седе, иду, разговарају се и т. д.) Шта раде женски ђаци више но мушки 2 (плету, везу, шију и 1. д.)

| Шта ради ковачр Шта обућарр седларр | Шта раде вељацир и т. д. запитати за више занатлија. (Све глаголе које деца помену написати на табли, н то неке у начину неодређеном, неке у времену са-