Учитељ

445

Пазите даље! Један пут запитају слуге госпођу, како ће да наместе собу, и где ће коју ствар да мету а она им овако одговори: (написати на табли) одо-

320 прострите асуру, па одоздо разастрите

ћилим, овде наместите стб, онде наређајте књиге, ту наместите кревет, свуда у нао-

коло наредите столице, одавде довдг по- |

вешајте слике, тамо оставите сандук, па, кад свршите дођите овамо да ми јавите.

Из које су врсте ове речи: прострите, наместите, разастрите ит. д. 2 (глаголи) Шта, значе глаголи 2 (радњу) Опет заградити прилоге па наредити да се без њих прочита. Би ли знали момци место где ће наместити стб, где ће наредити столице и т. д. да није казала ове речи, што смо их заградилир (не би знали) Па шта казују ове речи: одозго, одоздо, овде, онде и т. д.Р (Те речи казују место где се радња врши). Нека сваки нађе по једну реч, која ће казивати место, где се радња врши Р') Пропитати.

Како се може читатир Читати се може лепо, ружно, брзо, полако, јасно, хитно, правилно, тачно и т. д. (све писати на табли). Како се може писати р Писати се може: крупно, ситно, непривилно, араво, криво, читко и т. д. Како може дрво растиг Може расти високо, ниско, рачвасто н т. д. Како се може оратир Орати се може плитко, дубоко и Т. Д.

Би дисе могло знати како се ове радње мору вршити, да није ових речи: лепо, ружно, брзо и т. д. 2 (не би). Шта казују ове речи» (Казују начин како се радња врши.) Нађите и ви ових речи у реченици!

Е сад да видимо на оно прво. Шта ревосте да значе ове речи: јуче, данас, "зимус и Т. д.о (Значе време кад се радња ради). Шта казују ове: одозго, одоздо, овде и т. д.г (казују место где се радња врши). А ове треће: лепо, ружно ит. др

1) Ако деца почну именицом одређивати место, онда их упутити да не узимају именице. Предлоге опет ваља лре овог предавања утврдити, па их онда неће овде употребљавати.

(Казују начин како се радња врши.) Запамтите сад. Све ове речи што казују време кад се радња ради, место где се ради и начин како се ради зову се прилози. Шта су прилози > (Прилози су речи које и т. д.) Написати дефиницију на табли и пропитати.

Написати: добро дете добро учи. Из које је врсте реч дете > (именица). Је ли дете лице или стварр (лице). Шта казује ова прва реч добро (Казвује какво је дете) Како се зову речи, које казују какво је лице (Придеви). Шта је дакле добро 2 (придев) Казује ли ова друга реч добро, како је детер (не казује — казује како учи) Шта је сад ово друго добро 2 (прилог) Уза шта стоје придеви, а уза шта прилози 2 (ПШридеви уз именице, а прилози уз глаголе).

Написати: овај човек сувише ради. Шта, казује ова реч сувише (казује како се радња врши) Које је врсте 2 (прилог) Уза шта, стоје прилози 2 (уз глаголе).

Написати: Јаблан је сувише висок. Из које врсте реч јабланр (именица) Шта се вели за јаблана 2 (да је висок) Које је врсте реч високр (придев) Шта рекосмо да је реч сувише 2 (прилог) Уза шта стоје прилози 2 (уз глаголе) Отоји ли ли овде уз глагол 2 (овде стоји уз придев). Тако пропитати и за прилоге: врло, одвећ, веома и Т. д.

Ми рекосмо да прилози стоје уз глаголе, а овде вадимо да могу стајати и уз придеве. Запамтите то!

Написати : Ово дете сувише брво пише. Шта, је ова реч брзо (прилог) Шта је реч сувише 2 (и то је прилог) Уза шта овде стоји прилог сувише. (Уз други прилог). То исто учинити и с горњим прилозима : врло, одвећ и т д.

Видите да прилози не стоје увек уз глагол, већ може понекад да дође и уз придев, а и уз други прилог.

Пропитати свео прилозима и истражти их у којем чланку из читанке.

ОГ