Учитељ
6
УТ САСТАНАК
скупштине учитељ. удружења. Држан 2077 по подне.
Известилац чита чл. 42.
Велицки тражи да се при предавању Аружинске имаовине положи и рачун о стању исте.
Сибин Ђорић пита, какве прилике могу бити да удружење престанер —
Известилац одгогара, да те негрилике могу бити само спољне, које не зависе од одбора, нити од удружења, с тога се и вели да бар тројица са председником предаду рачун о дружевној имаовини.
Илија Миљковић пита докле ће остати капитал код управе Фондовар — Тражи да се дружинска имаовина придружи Фонду Гавриловићевом.
Сибин Ђорић опет пита, ко ће одредити престанак друштва» и вели, да свуда, постојијправило, да онај, који рукује имао · вином тај и одговара. Овде рукује одбор, с тога је он и меродаван о престанку друштва.
Известилам се неколико пута, јен ва са предтоворником
Љубисав Јовановић налази само два уврока, услед којих може престати друштво: прво, небрижљивост чланова и друго, укидање закона о зборовима, и кад један од ових узрока наступи, онда председник са, три члана предаје дружинску ИН управи Фондова на чување.
Стева Гојковић вели, да Сибин није разумео. И ако се деси да председник или 8 одборника реше да престане, по штатутима скупштина се састаје сваке године и онда ће одбацити решење са гнушаљем. |
Пера Димић се слаже са Сибином. За то је, да се уметне: кад настану спољне _ неприлике.
Љубисав Јовановић вели, да не може бити других случајева, до немарљивости чланова и престанак закона, о зборовима.
Марко Недељковић слаже се са Сибином и вели да је нужно, да се обрати пажња
ла дружинска имаовина у том случају не штети
Милоје Петровић брани редакцију одбореку н вели да нема никакве бојазни.
Милетић пита, оће ли имати који старац, који ће управљати имаовином, и који ће водити бригу о томе.
Милоје Петровић вели, да је јавна каса одговор на и дужна је увек да да рачуна.
Сибин Ђорић вели. да је главна, ствар, који ће тај бити, који ће одредити кад престаје удружење, а не који ђе однети новац.
Известилец вели, да не смемо дозволити у правилима, да одбор може решити о престанку удружења, јерби онда одбор могао у свако доба решити, да удружење престане. Одбор се може од мале неприлике поплашити и сматрати је као велику и решити да удружење престане.
Димић Формулише свој додатак који гласи: „услед спољних неприлика“ и скупштина, усваја.
Марку Недељковићу не допада се додатак Димића, јер онда ће изгледати. да у другом случају остане на сокаку.
Известилац после дугог обавештења чита, чл. 42. без додатка. Отвори се дебата, којој учит. школи да се да — решено, да се преда управи прве учитељске школе. — Усвојена стара редакција
Извест. чита члан 43.
Сибин ' Ђорић вели: да вежемо ново друштво, које ће да се организује н. пр. после 15. па да се управља по овим правилима, као што се у том члану вели, значи, ди неће бити напретка, за тих 15. год. и да смо ми сад најпаметнији.
Известилац вели, кад се не би ово ограничење поставило, могли би њи неколико да се скупе па да приме правила и да иду да узму друж. имаовину. Али из тога, не излази да они морају вековно да се управљају по овим правилима, него само да се удруже на овој истој основици.