Учитељ

ђује у уобу детињства, јер деца обично | раде оно што виде од другог — дакле угледају се ва примере што су им пред очима (отуд реч да су деца каои мајмуни); други пак ступањ преовлађује тек додније, у добу зрелости. Овог другог ступња нема у других животиња; ни у једње се животиње, сем човека, дух не развија самообразовањем. То је особина којом со одликује само човек. Ову је особину човечанство само задобило себи, другим и предугим развићем. Међу тим првог ступња угледања — има и код осталих, нижих животиња. Као што видите, особину угледања човечанство је наследило од својих прадедова.

Да, човеков се дух развија непрестано, застоја нема, васпитање се врши целога живота. Али шта је на послетку цељ томе васпитању 2 Какав је дух онда кад се потпуно развије, кад се усине на кулминативну тачку, кад се развије колико је то могуће према, природи ствари Да ли има каквог идеала, коме духовно развиће тежи % Постојили какав узор, који се у толико више остварује, у колико је дух развијенијид Или можда дело духовно развиће нема никакве одређене цељи Којој тежи, већ просто — као оно човек који не зна шта чини — иде час напред час назад, час лево час десно, и тако се вечите креће у том коловрату Ако пак то не стоји, већ ако се дух човеков у развићу своме непрестано приближује неком жељеном савршенству, онда који је тај идеал, како изгледа тај узор Решивши питање о идеалу коме тежи духовно развиће, биће у једно ретено и питање о цељи васпитања.

Као што је већ речено, васпитање није ништа друго, до развијање човековог духа. На основу тога могло би се одма рећи, да је цељ васпитању та, да дух човеков буде што развијенији. Али баш то и јесте главно: у чему се огледа веће развиће духа 2 Да ли у великој количини знања, или можда, у нечему другом Је ли оно развијен ум, јели оно учен човек, у чији је мозак стрпана гомила Факта, покупљених и с брда и с дола, чија је глава само један простран магацин, и — више ништа • Или ако то не стоји, онда у у чему се огледа развијеност духа

Свакојако, на првом је месту то, да човек има што више знања о свима предметима и о свим појавима, што их види око себе, и у природи иу друштву. Многи мисле да је главно да човек уме правилно, логички да мисли, а колико он има стварнога знања — то по њиховом мнењу долази тек на друго место. Потребно је и једно и друго,и знање и строго логичко мишљење. Кад би човеку једно недостајало, неби му баш од никакве вајде било ни оно друго. Али човек се може навикнути да правилно и тачно мисли само тако, ако буде имао материјала на коме ће непрестано да вежба своје мишлење, дакле ако буде имао стварнога знања. Дакле свакојако је на првом месту то, да човек има што више знања и о природи и о себи ио друштву у коме живи. Међу тим има доста људи, који по својој спољашности изгледају као да су образовани, али у самој ствари то нису. Они могу с вама да се разговарају о свакој ствари, и свуда ће показати своју „благоглагољивост“; у разговору се служе често бомбастим Фра-