Учитељ

|

Запитајмо се за часак шта је то наука 7 и каква може бити њена задаћа 2

Наука није ништа друго до уређено љуцко знање у области једпородних појмова, које се оснива на искуству, реалним Фактпма.

Задаћа пак науке јесте, проналажење нових истина, на основу познатих, које ће човечанству да буду од користи. Дакле, задаћа сваке науке јесте у исто време џи задаћа живота.

Кад смо овако одредили појам и задаћу науке, можемо се слободно запитати: имају ли и наравствене науке тих реалних Ффаката, које мора свака наука да има7 Узмимо за пример Пеихологију и Социо.огију и видимо који је њиов основни реални Факт, на коме оне зидају своју зграду!...

Основни реални Факт Пеихологије јесте, да је душа — психол -- непрекидно свезана с нервом и да интелектуални процес није ништа друго, до

резултат нервног, при чему нестаје,

руши се извесна количина кљетака мождане супстанце. Основ пак на коме овај реални Ффакт психологије почива, јесте онај општи Физиолошки закон, по коме све што се ствара на једном месту, ствара се на рачун абања на другом, по коме организација иде упоредо с деворганизацијом, саставља-

јући две неизбежне фазе великог жи-

вотног акта. Основни реални Факт Сациологије јесте тај да друштво у својим променљивим облицима, ништа друго није, до продукат комбинације рада личности, којетеже да задовоље своје потребе. За-

довољење човекових потреба у њиховом |

развићу путем општинског живота —

то је реалви смисао стварања друштвених облика. Дакле, социологија има посла са друштвеним облицима, који су производ човечијег рада, без те радљивости они (друштвени облици) неби имали места. Они постоје дотле, док има људи, који их подржавају, а одма се измењују и замењују другима, кад само људи који састављају друштво то затраже. Без друштвених облика човек не може да живи; ма каквих облика увек мора бити. Живот друштва састоји се из личних тежња чланова друштва, који трпе настојеће облике друштва, подржавају их или се боре противу њих. Свако питање науке о друштву, јесте питање о удобности датих облика за дане људе. Из овога што до сад рекосмо јасно се види, да је одрицање научности наравственим наукама, по појму саме науке, потпуно неосновано. Оне имају својих основних реалних аката, оне имају кадекс својих основних истина, —- и према томе оне су науке. Остаје нам још да разгледамо научност наравствених наука са практичне стране, са стране задаће науке, т. ј. у колико њиове истине, доносе | користи или штете човечанству. Упра| во остаје нам још да видимо да лије | вадаћа наравствених наука у једно и | вадаћа живота, и у колико оне њему | служе. | Да би тачније на ово одговорили и | | | | | | |

да би јасније могли преставити ствар, ми ћемо да учинимо једно поређење са оним наукама, којима енглези само

|то име и придају.

Прегпоставимо нпр. да је нађена | кост неке препотопске животиње и ми "хоћемо да јој одредимо место у реду