Учитељ

485.

усменог рачунања, како у почетку, тако и кроз остале разреде неје било сем што смо више пута бројали свиу глас! 12,8... _.-. до. 000. ве онда „натрашке“ (назад : 500,499,498, итд...) За овим већ долази и учење таблице (чим се научи читање и писање цивара). У млађим разредима (првом и другом), учили смо „малу,“ а у старијим (трећем и четвртом) „велику таблицу.“ Ово је била припрема за рачунање. Задавало (се (као што се за пакост и данас „задаје“) да се науче поједини одељци таблида: сабирања, одузимања, множења и делења. За тим је гослоди „преслишавао“ и то оним редом којим је таблица штампана, или ти преко реда ради веће увере да је се таблица баш добро научила; а таблица морала је се, већ, научити као „оченаш.“ Ко не би знао на табли (при рачунању) да каже колико је, рецимо, ( Х9, тога би господин упућивао да седнеи добро „испече“ (научи) таблицу. «Таблица, па таблица, јер је то кључ у рачуну.“ А залатци, задавани су само писмени стегнути у извесне Форме, калупе, на које су се остали накаламљивали, Дакле из овога се сасвим јасно види правац самог рачунања и схватања његове крајње цељи. О стварном давању поука о броју и бројним односима, на основу очигледних примера, нема ни помена. Мислило се, даће се оним честим, непрестаним понављањем

бројева запамтити све оно, што је ос-

5) И ту је било поступности. Прво смо учили да бројимо до 100 (онако у глас) па назад, а за тим даље. Ја сам се дуго и дуго мучио сам да избројим до 100' Све тако бројим, бројим па добројим до 70 или 80 па даље не умем, већ ее врнем на 50, па опет тако.

лонац техничке израде саме задаће, а, хоће ли све то послужити умном развићу, и у колико ће се тиме ехватати суштинско разликовање задатака у односу на њихову категоријску сличност по природи саме задаће, о свему том неје се водила брига. Очигледност у рачуну, била је прелмет по којег лукавог осмејка, сматрајући исту као залудницу, не имајући вере, да сењоме може што стварно постићи, На против, гајили су уверење: да, ће искључиво наизустним учењем „велике и мале таблице“ постићи како појимање бројева и њихових односа тако и остало по што се овај „постаменат“ утврди како ваља. Према овоме посведневним понављањем учењем таблица са меном

џрињиховом на писмепе задатке извесних Форама, чинилоје рачунску наставу кроза све разреде основ. школе. Знању таблица и укалуписаном разрешавању задатака била је циљ: да се стече рачунско знање за живот нужно, Али кад се узме на ум пут којим се долазило до тог зџања, и сама његова каквоћа по трајност и употребу, може се слободно рећи да је се тиме ишло све даље од постављене мете. Дух је био жртвован Форми, а како та форма не беше ништа више до празна љуска, то је и он био и остајао једино то; рачунање постаде јаук за ђаке, а „меродавни“ посумњаше у способност наше деце за математички рад....

Тек у новије доба, пре десетак и више год. удари се напреднијим путем. „Практична предавања из рачупа“ С. Д. Поповића, могу се узети као почетак тога. Њима се тражило рачунање усмено. Помоћу овога утицало се не само на стварно појима-