Учитељ

д, Више прирока и више подмета. Сад, да тражимо такве реченице, у којима ће бити и више подмета и прирока!.. Кажи твоју реченицу! (Сељаци, војници и грађани, седе, пију и разговарају се.) О коме си говорног Шта су те речи» Шта си о њима казаор Како се зову те речи» Колико је подмета у тој реченици 2 Колико је прирока 2 Нађите сви по једну реченицу с два подмета, а с четири прирокар Сад с три подмета а с два прирока! ит. д. Колико може бити подмета и прирокау реченици 2

ђ. Изостављен подмет. Кад би ти писао пропис, а ја те запитао : шта радиш» Како би ми одговорио 2» (Пишем пропис.) Ко пишег (Ја) Шта радим (пишем.) Које је ту подметр (Ја) А је ли казан> (Није) Зна ли се које је подмет, и ако није казанр (зна.) Кад је подмет добро позват, онда се може и изоставити,и онда се каже да је подмет изостављен. Замислите и ви по једну такву реченицу, у којој ће бити подмет изостављен ! Пропитати. Написати на табли какву сложену реченицу, у којој је подмет више пута, изостављен, па је аналисати.

е. Изостављен трирок. Написати на табли: сретох пуно сељанака; на глави им котарипе, а у рукама цвеће. Које је подмет у овој првој реченици (изостављон) А прирокр (сретох.) Које је подмет у овој другој реченици» (Котарице) Које је прирок» (Нема га) Зна ли се шта се вели за. котарице2 (Да стоје). Које је подмет у трећој реченици (Цвеће. А прирокр (није казан.) Може ли се полгдитир (стоју држе.) Видите да се и прирок може по некал, изоставити, кад је познат, као год и подмет. Нађите и випо једну такву реченицу. (Пропитати.) Покушајте да нађете по једну таку ре- | ченицу, где ће бити изостављен и подмет и прирок! (Нема такве реченице.)

ж. Реченице без подмета. Кад се каже: грми, зна ли се ко грмир (незна се. Само | од себе.) Зна лисе шта бива2 (зна. Грми.) Које је ту прирокр (грми) Које је подмет 2 (Нема га.) Тако пропитати и за друге та- | кве реченице: Свануло. Смркло се. Наоблачи | се и т. д. Мало пре смо налазили таквих |

539 _

реченица, где је подмет познат, па за то чије ни казат, него је изостављен, а сад видите да има и таквих реченица, у којима, никако нема подмета. Такве се реченице зову неодређене реченице или реченице без подмета. Нађите и ви по једну такву реченицу ! Пропитати.

з. Додаци. Написати на табли: Српска војска брзу Дрину пређе. Које је подмет у овој реченици 2 (Војска.) А прирокР (Пређе.) Чија је војска Шта су прешли» Какву Дрину Ове речи се зову додаци јер се оне додају подмету и прироку да их боље објасне. Да нема њих не би се знало ни чија је војска, ни шта је војска прешла. Која реч овде објашњава подмет> (ерпска.) За то што је тај додатак објашњава подмет зове се: додатак подмету. Које речи објашњавају прирокр (Дрину воду. За те се речи вели да су додаци прироку. Шта су додаци (Речи које објашњавају подмет и прирок.) Која се реч зове додатак подмету 9 (Она која објашњава подмет) Која се реч зове лодатак прирокург (Која објашњава прирок.) Писати на табли такве реченице из којих ће се видети: а, да у реченици не мора бити додатка ; 6, да подмет може бити објашњен једним или више додатака, а прирок да нема додатака; В, да може бити и обратно: прирок да има један или више додатака, а подмет и прирок у исто време моту имати по један или више додатака.

и. Просте реченице. Замислите сви по једну реченицу, у којој ће бити само по један подмет и прирок! Запамтите! Кад су реченице само с једним подметом и прироком, онда се то зову просте реченице. Које се реченице зову просте Р

ј. Сложене реченице. Налисати: Сељак оре, сељанка преде а дете се игра. Каква, је ова прва реченица (Проста) За штог (Јер има само један подмет и прирок.) Каква је друга (Проста) Каква је трећа > (Проста.) Видите, овде су три просте ре-

| ченице поређане једна до друге; трећа је | везана за другу свезом а, а друга за прву

није ничим, и сад се све те три реченице, кад су тако нанизапе једна уз другу, зову сложена реченица. Запамтите дакле: Кад