Учитељ

али облик слова задржан старински, који и у глагољици. | 4, Доба ћирилице услед неудесности своје за брзопис, но у многоме 34државајући стари облик; 5, Измена облика и услед тога деоба на световну и црквену буквипу: и 6, Довођење ћирилице у сугласност са природом гласова нашега језика. Из целог овог истордског развитка наших слова јасно се опажа онај закон у развитку писмености, закон прошћавања, и тежња да се писмепост доведе у сугласност са живим језиком, тежња да језик добије свог верпог | представника у писмености, а, при томе да буде подесна за употребу, у којој се нили-

та више не тражп, већ да то буде верни израз гласова и говора живог језика, да цигло одговара потреби, којој служи.

У писмености мора да буде тачно заступљена природност језика: колико. гласова толико знакова, за бележење истих. Џа ла ли наша слова оваква каква су данпас одговарају том закону природности! Да ли опа служе само потреби. ради које су, или има неких излишности којих не мора бити% Да

ли су гласови нашега језика заступљени

у писмености знака како они траже или не% Једном речи, има ли у напој писмености нечега без чега се може бети, непотребно, или је у њој све до-

бро потребно и нужно (свршик се).

ПИСАЊЕ У ГРАЗРЕДУ.

Оћу да речем о овој _ ствари неко-

_ „једно питање и један предлог“, чланка који је штампан у овом листу.

__Према Вукићевићевом „упуству за букчар“, ваља децу одмах упућивати на писање правих и савијених црта, хоје су саставни делови слова. Разуме

се да ово ваља отпочети одмах у по-

четку шк, г., н, пр. од 20-тог Августа. Али деси се више пута, "да по нека школа чека на учитеља до Октобра или Новембра, па и даље још. Шта ту да

се ради с правилним познавањем слова |

Ту, очевидно, ништа. друго не ост аје, већ — хтели не хтели — да се одмах отпочне писањем слова, без прелаза, који « се састоји у писању правих и кривих црта. У једној таквој прилици, ја сам деци сама израђивала. прописе плај-

_вазом, па после пазила да слова испилико својих примедаба, поводом чланва |

сују како треба. Али овај начин није баш препоручљив, једно што то није даљ посао (писање толиких прописа плајвазом), а друго приметила слм, да

· деца по неко слово наопако напишу.

Боље је и више времена утрошити, али само да посао испадне као што треба.

Позпато је, да је при обучавању деце пајбоље. ићи од простога сложеном, од лакшега тежем. Па тако и при писању ваља радити. Прво децу треба упознати са косом цртом, која је спомоћна основпима, па онда ићи Даље до слова. Пошто се деца упознају са свима словима, тек онда долази да дете може потписати своје име и презиме, и др. И с тога — што у почетку не може да поште своје име — у први мах и не може бити писање на про-