Учитељ
„584
Дакле, 20, двадесетог, а не 2. другог | Августа ; у Београду, а неу Нишу !2! пЕ |
То није мала разлика ! Оставимо на страну све, често враголпске приговоре, па се пријатељски запитајмо:
Неће ли оваки случајеви, да убију важност |
наредбама државних власти; па, кад је тако онда, за што одбацујемо острагушу пушку, а служемо се кремењачом, која деморалише војску и сигурну победу поклања непријатељу, а за себе задржава бегство и растројство 2
Ја нисам за то, да се министарске наредбе 9 рукопису никако не поштују, али јесам за то, да се г. министру учини скроман предлог, да он укине писмене нарелбе и нареди, да се у будуће наредбе обнародују само среством штампе у „Просветном Гласнику“.
2. Објаснив непрактичност рукописних наредаба, које се често, па скоро и увек, накарађују при преписивању у разним надлежателствима, и, предложив, да се наредбе за школе обнародују само среством штампе у „Просветном Гласнику“ и по том извршују — узимам слободу исказати своје мнење о том, како ће се законима и наредбама дати боље и угледније место: те да, и жељни резултати од истих (закона и наредаба) буду сигурнији. —
Проста памет говори, да треба идуће 1883, треће године прештампати „зборник школских закона и наредаба“ — разуме се са свима. изменама и допунама.
По том остаје за будуће да се еви за: кони, наредбе и расписи уводе у књигу за школске наредбе из „Просветниг Гласника“ — ади тек по што изађе и идућа свеска у којој би биле означене погрешке, ако би их у пређашњем закону, наредби или раеспису било. То увођење било би овако:
„Т. Закон о основним школама.
Дан, месец, година, место.
Просветни Гласник свеска Н..
Завео : Н. Н. учитељ.
„ИП. Распис о књижницама.
ЏШБр. Н. Дан, месец, година, место.
Просветни Гласник. свеска. Н. страна Н.“
давео: Н. Н. учитељ. —
стр. Не.
Ваљда се разумело, да ја само ово неколико речи, и ништа више, разумем под
| увођењем у протокол. Т. ј. ја хоћу овом
белешком, да опоменем сваког, а нарочито ново-наименованог учитеља, на ово или оно наређење, које се налази у „Просветном Гласпику“ од ове или од оне године, и, које још није ушло у нов Зборник, а тиче се учитељске коже и његовог опстанка ; те да га он проучи и по њему се управља.
То увођење трајало би до 1891, деведесет прве године када ба се „Школски Зборник“ наново прештампао услед чега би у књигу за школске наредбе и законе долазио опет број: 1, Пи т. љ
Прештампавање Зборника имало би се вршити после сваких 10, десет тодина, Н. шћ. 1.901, прве; 1.911, једанајесте и т. 1. те би тако „Школски Зборник“ насио на себи тип прошле десетице.
По себи се разуме, да тако прештампавање својих закона и наредаба на десет година неби шкодило ни осталим струкама, т. ј. кад би свако министарство штампало свој зборник, н. пр. „Зборник закона и наредаба министарства војног“; — „министарства Финанансије“ и т. д. Још боље би било, кал би се и кривични и трговачки и грађански законик тако прештампавао са изменама и допунама. — Најбоље би пак било, кад би св све то једне године прештампавало. — Онда би можда отпала славна изрека „три“ десето годишњег ошћинског ћате: Ја знам све законе у прсте, само не знам измене и допуне“ — Мало му недостаје !
Но вратимо се на школу и њен зборник. —
Учитељи би морали знати све законе и наредбе из „Шшолског Зборника“, које се односе на основну школу и на њен напредак, а такође би морали знати и оне из „Просветног Гласника“, који су изашли после прештампавања последњег Зборника.
На овај би се начин црпле две користи. Једна је, што би после десет година у Зборник ушло само оно, што би „народу и владаоцу земље“ одговорни министар као потребно означио; а друга је та, што би се ти закони и наредбе у ред доведене боље
мака
ма ЗА валија а
5
= | =