Учитељ

У Београду, 22 Декембар 1882 год. годимА 1.

БРОЈ 35.

пик.

Р УЧИТЕЉОКОР УДРУЖЕЊА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ И ВАСПИТАЊЕ

Удружење је снага Учитељ је душа школи

ВЛАСНИК И ИЗДАВАЛАЦ „УЧИТЕЉОКО УДРУЖЕЊЕ

ИЗЛАЗИ ТРИПУТ МЕСЕЧНО: | 1. 10. 20. Цена је листу: ЗА ЧЛАНОВЕ УЧИТ. УДРУ-

ЖЕЊА ГОДИШЊЕ 5 ДИНАРА; ЗА ПРЕТПЛАТНИКЕ ИЗ СРБИЈЕ, КОЈИ НИСУ ЧЛАНОВИ УЧИТ. УДРУБЕЊА, 10

ПРЕТПЛАТА СЕ ШАЉЕ > ГЛАВНОМ ОДБОРУ УЧИТЕЉ-

сКог УДРУЖЕЊА» У БЕОГРАДУ. Рукописи СЕ ШАЉУ

__уУПЛАЋЕНИМ ТИСМИМА — УРЕДНИШТВУ «УЧИТЕЉА, > САВАМАЛСКА УЛИЦА БР. 6. у БЕОГРАДУ.

===

ДИНАРА ГОДИШЊЕ) А ЗА ПРЕТПЛАаТНИКЕ ИЗ СТРАних ЗЕМАЉА — 5 Фор. ГОДИШЊЕ.

Рукописи СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

НАША СЛОВА У НАСТАВИ

СА ГЛАБАЛЉАТГА ПТОТОРСЕО-ТТЕДАЛОТТЕОТ.

(СВРШЕТАВ)

ТУ. Нужност реформе наших слова.

Прво што нам пада у очи кад погледамо наша слова, то је њиова велика разгранатост, разноликост, за једне исте гласове. Овако слово има по неко-

_ дико својих ликова или облика. Тако наша се слова у опште деле на вељика ц мала, штампана и писана. Дакле, један исти глас престављају четири разна писмена или слова, Н. пр. за глас уснени, који се помоћу слабог напона ваздуха производи, имамо четирт знака, којима га можемо забележити : 1, 5; 9, 6; 8, Б; (писано) 4, (писано) 6.

Је ли та усавршена писменост према, закону њенога развића Рекао бих,

. чини ми се, са свим слободно, да је најнесавршенија;, јер у место, по за-

кову њенога усавршавања и природ“ ности самога језика, да имамо за сваки глас цигло један знак, ми имамо по четирт ! Је ли то из нужде, потребе“ Не, из обестћ. Нема апсолутно никаког оправдања за овакав поступак. (С тога је крајње време да се овој многосложености знакова за једне исте гласове стане на пут. У томе нас подржава, закон исторпског развитка писмености. Ми ову фазу морамо прећи, па зашта да чекамо да нам време донесе, кад ми то можемо — увидев преку потребу и нужност – и сами сад да извршимо! Што се може данас не остављај за сутра!

Зар неби било боље, удесније, практичније, простије, да ми тај глас бележимо само са знаком би 6, т. ј. великим