Учитељ

| |

550

јептисати. Никада неће после рећи да | је животиња неорганско тело, а камен |

органско.

Питам: За што да је код оволике

разностручне дужности учитељеве толика повика! Ваљда се виче на учитеља што не разуме своју дужност. Ако је то, онда који је томе крив, Ви, који му не дате да је разуме, ви који му ограђујете мозак окорелим Фор-

мама и глупим фразама, ви који му не

дате ни органске ни умне хране, ви који жалите за мирним, добрим посљушним, дарежљивим учитељем, ви који

се плашите својих поступака са учитељима, ви којима је „на језику мед, "а на срцу јед“, ви који вичете на њега.

Ко не верује тетвкој дужности учитељској нека буде мало учитељ, па ће се уверити да је све овако као што сам рекао. И за све ове дужности, за | све ове тешкоће, он добија честе аванемане с једнога места на другоу невреме. — У место да му помогну, да га окураже у своме раду, да му рад учине задовољнијим, они му уби| јају сваки полет !

бр

РАЗЛИКА ШЕЂУ ПРЕДАВАЧИИХ.

Који хоће да буде предавач и васпитач у правом смислу те речи, нужно је, да је поред осталог у неколико и рођен зато, као и за сваки други посао, које изискује умних способности. Као такоме престоји му само, да прибави себи довољно научног материјала, посреством изучавања и упражњавања, код куће и у школи — и мајстор је готов. Правилима и примени истих у предавањима научила га је природа, да их он поново изучава није му потребно. Он пева подобно тици и песма његова довољно је мелодична и пуна хармоније.

Но овим природним, тако рећи безсвесним даром, мислилац (предавач) неће се задовољити, — он ће тежити, да позна своје природне способности, да разуме узроке и начине њихових делања, да појми природу дечију и законе, по којима се врши њихово обра-

природног човека он ствара правог уметника тако, да се природа и вештина — или натурализам и идеализам — у њему хармонички сливају. Ако човек достигне до изражене собом племените слике очигледне природе, то за њега не може постојати племенитија. вештина, од вештине образовања човечанства. Он је дужан у неколико и ограничавати се служењем својом вештином; изложити производе своје вештине чудећим се погледима публике за њега је савршено немогуће, — његова. је дужност навикавати се, да буде уљудан. Оно, што је узвишено, не тражи благодарности. Шта више мпоги од ових, који су испитивали своју генијалну раДљивост нису долазили до јасног поз навања сила које. утичу на њих. По

и тада, они целог свог живота негују та осећања (познавање сила, које уп-

зовање и васшитавање. Од, тако рећи | ливишу на њега) у свом благодарном

некад то познавање наступа доцније.