Учитељ
овај предлог није поднесен народној скуп- | штини и што већ није постао закон, јер би | он много више користи донео и учитељству и настави, него што ју је донео закон о „учитељским платама“. До душе, и овај је последњи закон пружио знатну помоћ многим учитељима, али да није рђаво и неправедно примењен у практици, куд и камо би се благодетније осећала његова ломоћ.
Веома нам је жао, што нам нису познати у истини прави узроци, који су утицали на г, министра просвете, те не дође овај законеки предлог о „пензији учитељски удовица и деце“ пред народно преставништво, и што се не допусти г. министру да учини „епокално“ дело на путу преображаја и бољитка наставе наше, и да остане у вечној успомени код учитељства српског као његов добротвор и истински пријатељ! Не можемо никако да појмимо: какви су били ти Фактори и којим су се начином служили, те су помутили прву „добру жељу“ и разбили јаке разлоге г. министра просвете о подношају овога предлога! Ми никако не можемо да мислимо, да је г. министар толико нестаљан "да одустаје од „дбла руку својих — од онога, што пре неког времена са извесним разлозима радио. — Не, то не би могао да учини ни један обичан човек са средњим карактером и природном памећу, а камо ли један највећи државник и министар просвете! Морао је овај предлог сигурно за то застати (причекати), да би се решио у свези са законом о преуређењу основних школа са којим он и чини једну целину. — С тога се ми потпуно и с правом надамо, да ће г. министар просвете што скорије доказати фактички, да он није несталан човек, него доследан и правичан и паметан државник, који неће да меша своје приватне осећаје —__ ако их буде случајно од куд лобио са својом чашћу државничком.
А овом би приликом г. министар врло удесно показао цедом свету, да он није: ни непријатељ учитељства; ни партајичан 40век; ни виновник рђаве и неправичне примене закона о „учитељским платама“, као што је се то јавно писало и говорило. Још држимо, да би тада сви учитељи били за-
4
довољни радом г. министар просвете, и да не би имали основа да буду у опозицији и онн, који су до сад били.
Да ли су ове напомене умесне, и хоће ли когод од надлежних чути, видећемо.
На завршетку овог чланка, нека нам је дозвољено да учинимо иеколико примедаба, на предлог законскио „пензији учит. удовица и деце.“
Као што напоменусмо напред, овај је предлог у основи добар, и може се врло лако извести без икаквих — готово — жртава државних. Јер, благодарећи племенитом завештању „оца сиротиње учитељске“ 208. Гавриловића бившег (саветника, главница би Фонда износила преко 14.000 дук. цес. — без других завештања, улога и процента. Не чини нам се умесно ни практично, да се узима сваком учитељу — односно учитељици — прва плата у Фонд. Истина овако наређење постоји и код других чиновника. Ми мислимо ла ово узимање прве плате код учитеља није умесно с тога; што су учитељи већином сиромаси, и што немају још селидбених трошкова, па би за њих била велика несрећа кад им се узме прва плата, јер нити би имали са чим живети ни отићи на место поставлења. А да одмах „аконтирају“ или се задуже, није баш ни мало практично ни корисно. Ако би баш било нужно, да се узме једна плата (дела), онда нека се бар узме или у половини или на крају године (Чл. 2. тач. 4.)
Још би учинили и једну примедбицу на члан 4. другу алинеју у свези са чланом 6. тачком првом. Члан четврти вели, да се право на пензију добија ступањем у учитељску службу, и да и привремени учитељи „полажу“ улоге у Фонд као и стални... Члан 5. говори, да године привременог учи-_ тељевања не дају право на пензију. За што, зар привремени учитељи не врше учитељску, дужносте И за што или не давати право на пензију, кад и они улажу улоге, као и стални учитељи Ово би ваљало лоследније и правичније регулисати.
Још нам се чини, да су и „минимум“ и „максимум“ пензије мали. Зар би било много,