Учитељ

И Е

ако би породица учитеља —- која је обично | састављена из више чланова — имала по | динар дневно> Не би. О тога ми мислили |

ла би „минимум“ требао да буде бар 865 динара, а не 300 као што стоји у предлогу, За „максимум“ мислимо да буде бар колико чине уз највеће учитељске плате, а то је 1885 динара, а не 1764 као што је у предлоту. На остале чланове овога предлога, готово се не би имало иста стварно приметити, само би ваљало нека места тачније и правилније стилизовати и поправити погрешку у чл. 19. (где место 2. стоји 1.)

Особито је похвално „прелазно наређење“, са своје хуманитарности, јер лаје знатну олакшицу свима оним учитељима и учитељицама, који су одавно у служби, да се користе благодетним последицама, овога закона.

Једно само желимо, а то је: да овај пројекати предлог г. министра просвете постане што скорије закон, како би и рад учитељев био обилатији у школи и удовице и деца учитељска са много мање брига и горчина остајали после смрти свога мученога хранитеља !

Један учитељ.

ПРВОБИТНО ВРЕМЕ ЗЕМЉИМНО (С НЕМАЧКОГ ОД К)

(СВРШЕТАК).

" Већина геолога узима као позитивно, да су се гранити друго слично камење, које управо образују главни састојак грађе земљине коре, налазиле негда у више или мање житком стању, но и ако се ово докаже као неоспорна истина, опет се истинитост мишљења о постанку наше земље неће променути услед мале дебљине земљине коре и егзистенције њене централне ватре.

Као неоспорни доказ некадашњег зажа-

реног течног стања наше земље узимља се обично њена спљоштеност на половима а испупченост на еквадору. Факт је, да свака течна кугла, која се окреће око своје осовине, мора заузети овакав облик и то услед неједнаке брзине њених честица. Али опет

се може по Плајтеру поставити питање, да !

ли се не ће и тврда кугла кад се у низу много хиљада година окреће око своје осовине опет спљоштити на половима, пошто у опште нема никакве савршено чврсте материје, и пошто је експерименат потврдио да се при довољно јаком притиску сва чврста тела, па и само гвожђе и челик, одржавају потпуно у течном стању. Сем тога, посматрање и рачуњање наводило је астрономе на мисао, да сиљоштеност на поло-

вима није никако сталне величине и да су, могуће, са свим други узроци — сем обртања око осовине — тежили да се облик земље измени. Свакојако, ова непостојаност у облику наше земље, која се — могуће — само периодичним подизањем и спуштањем земљишта споро обравовала — јесте један од најважнијих предмета, географских испитивања. У осталом не сме се сметнути с ума, да се по Лапласовој хипотези, т. ј., по усвајању централне ватре у унутрашњости земљиној, мора наша планета сматрати као течна маса, јер спољна чврста кора не може се друкчије узети до као танка кожа. Тек тада се да разумети, да овај ватрени океан није као онај водени, који се покреће услед прилива и одлива, па да се услед тога пливајућа земљина маса два пута дневино уздиже и спушта. Исто тако непојмљиво је и то, да земља није значајно на половима угнута и да не описује потпун вруг, пошто знамо да ова спљоштеност није никако слична са обичним удубљењима земљиним, као што је, на пр., она измеђ брегова Хималаја и дубине индијског океана, Лијес описује ову спљоштеност као радиност поларних маса воде и леда, које су,