Учитељ

За

Фосфор из костију из којих се и данас добија, начином који су предложили та. два хемичара“.

„фосфор се не налази само у мокраћи, костима и другим деловима животињског тела, но има га и у биљкама, разним материјама и ораћој земљи. Но као год што гвожђе на ваздуху хрђа т. ј. једини се са кисеоником из ваздуха, тако исто и Фосфор;

само много брже и жељније. (О тога нигде.

у природи нема чиста фосфора, но увек оксидисана, као Фосфорна киселина, која, се најчешће налази сједињена са кречом. У оваком једињењу има највише фосфора -у ораници, предма и ту у врло малом мноштву, одакле се скупља у биљкама, из ових прелази у тело животињско где поглавито служи за склоп тврдога костура“.

„Кости, из којих се вади фосфор, сагоре се на бело па се истуцају у ситан прашак. Паљене кости испрва поцрне, и тек кад се сав ћириш из њих истопи, оне опет побеле. Коштани прах успе се у аловне судове, па, се прелије сумпорном киселином, која се у трговини зове алијум. Сумпорна се киселина, сједини са кречом у гипе, који је у води нерастворен и падне на дно суда. Тако се фосфор одвоји од креча, и ако не сасвим, али се одвоји од кисеоника, с којим се раствори у раствору“.

„Као што се гвожђе и други метали сувишним паљењем ослобођавају кисеоника, који им је на штету, тако се и фосфор великим жаром одваја. За ову се цељ раствор у тигањима сублимира док се не згусне као мед. Ова се материја смеша са утученим угљеном, па се у земљаним суДовима пали око 60. сахати. У томе жару кисеоник се једини са угљеном у угљену киселину, која је гасовита и кроз камин одлази, а фосфор одвојен од креча и кисеоника, мења се топлотом у пару, која се одводи на хладна места, где у води отврдне као восак. ј

„Фосфор гори пламеном јасним, жућкастим, издаје велику топлоту, и густе димове, који нису нипета друго но Фосфорна кисе-

| дина. Ране на телу, које постану од горећег фосфора јако болу и опасне су.

„Значајно је то, што Фосфор на сунчаној светлости постепено мења своју боју, пожути, па на послетку попрвени. Пошто овом применом фосфор на својој тежини нити што добија ни губи, извесно је да промени није сјединење са другим каквим елементом но само промена честица у сложају. Што год је фосфор по површини црвенији, то је безопаснији; онда више не издаје беле димове, не мириши на бели лук, не запали се одмах кад га дирнемо дакле безопаснији је од белог Фосфора“.

„Фосфор се нарочито употребљује за грађење жигица, и уместо сичана за тровање мишева и други штетних животиња. За то се фосфор размеља у врућој води, па се умеси с брашном у тесто, од кога се поправе куглице па се мећу у мишије рупе ит. Д.“ —

Џалидрвца се праве овако: Исечена, машином дрвца, умачу се најпре у растопљен сумпор, а после у растворен фосфор, и на послетку се та двојна маса превуче лаком, да се сачува фосфор од утицаја ваздухова, јер би се без тога лака, као што сам вам већ казао Фосфор, почео димити, па би се и запалио. О томе се можете уверити, кад перорезом мало засечете главицу палидрвцета. Палидрвца треба држати на сувом месту, и у затвореним кутијама, јер ће иначе 0влажити, па не ће горети, или ће се запалити те пожар и несрећу начинити, јер није мало и ретки случајева било због тога, што ве нису палидрвца добро чувала. Фосфор је и јак отров. Неколико главица од палидрваца попијени у кафи, или прогутани у јелу смрт су проузроковали. Деца никад не треба да се играју са палидрвцима; јер сем тога, што њима могу пожар учинити, ако имају ране или се посеку, па ту се опрже, сместа се отров разиђе по целом телу и смрт доноси.

Сима Милојевић. учитељ.