Учитељ

2

механички прочита неки чланак ; писа- |

Тада су их неки ђаци опет тражили,

ње је се истраживало, лепо, али не а неки не, јер су „евршили“ основ.

правилно, а још мање да се саставља што; рачун је био писање неких циФара преко целе школске табле, без икаквог разумевања. И тако : права цељ читања, писања и рачуњања промашена је. Деца читајући никад нису знала о чему су и шта читала. Стварно писати нису знала, јер су само умела исписивати облике појединих слова, а не умедоше ништа написати (исписати ни сатавити). Ондашње рачунање није било никакво рачунање, већ писање цифара, без разумевања њихова значаја.

Кад би се запитало дете да исприча што је читало, или да напише што о ономе, што је читано, или да прорачуна усмено најобичнији рачун из живота, на мах би одговорило „ми то ни смо учили.“ И заиста деца овои ни су учила! Јер радити нешто без икаква разумевања, то и није учење, већ мучење.“

Овако је било при самом почетку школовања код нас. Доцније се мало окренуло друкчије. Било је предмета мало више. Дошла је „прва знања“ иу којој је било „све и сва,“ т. ј. то је била енциклопедија, основ. школе. Црввена или боље да рекнемо историја“ (као што се и звала), читанка (а пре ње часловац и псалтир), и рачуница то су били сви предмети. Деца су се јадна мучила и дугим понављањем утубила оно, што је „задато,“ али све је ово скупо знале трајало највише од испита до испита. Чим је настао распуст школски, књиге омиљене су отишле негде у запећав или какво ћоше, и стајале су пак до св. Симеуна „богопримца“ ! Септембра.

„свештена.

школу !! Још коју годину трајало је по мало знање читања и писања, али и то је прешло у заборав, јер се није ни обнављало ни умножавало. Отуда је код нас онолико писмених од сто, ко лико је у напреднијим државама неписмених !!

У новије време завело је се још више предмета (у основ. школи). Добивено је и спремнијих учитеља, међу којима, има и таквих, који су се нарочито спремали за учитеље. Остављен је више или мање механизами основ, је настава, коракнула напред. Али овај напредак није онолики, колики би могао да буде према радвим снатама учитељским. А за што За то, што наставни план (ако се тако може назватл познати распоред са упуством од 1872 год.) сувише везује учитеље са којекаквим ситницама и апстракцијама, које ниуколико

| нису од ксристи деци.

(ве што се сада предаје у основ. школи, то је наследство из старијег доба, са врло незнатпим приновама.. Сва ваша настава данашња већином тежи да спрема за испите и Формалпости а не за живот. Многи се учитељи старају да спреме своју децу, да умеју одговорити на свако питање ревизорово (па ма како било), те с тога на разне начине комбинују питања, која се находе у садањим књижацама за основну школу. Па ако ово постигну, они мисле извршили су и задатак основ. школе, са, свим савесно! Њих сиромахе не треба за ово осуђивати, јер они се старају да задовоље ревизоре, да би и ови

њих задовољили добром оценом, те да | скорије добију коју повишицу !- Неки

авва а сваика о ~ баве аса - Љоса. а та