Учитељ
прошли село зауставили смо се крај пута на једној пољаници и ту смо се повише одморили, јер одатле баш настаје путовање уз Јухор што није најлакше за децу. Од истог места види се врло добро црква Орашка:) — у коју и ми идемо —, која је задужбина краља Милутина. Ту сам деци мало више казао о Мулутину као: кад је живеб, у које време, и због чега је још знатанр И још сам им казао шта се зове подножије брега а шта страна.
Пошто смо се прилично одморили деца су пила воде и пошли смо. Ишли смо врло полако, од дрвета до дрвета, од камена до камена посматрајући час једно а час друго. У путу смо наилазили на доста њима непознатих ствари. Тако нашли смо једног Даждевњака — кога смо и сачували кога ни једно дете дотле није видело. Видели смо и Веверицу коју тако исто многа деца дотле нису видела. А и од инсеката наватали смо неколико и понели собом. Од минерала нашли смо само кречни камен, кога има у највећој количини и различитог А од биља узабрали смо и Папрад кога доле у равници нигде нема. И Имела била, је многима непозната. О овим биљкама и свима другима говорио сам по нешто и колико сам могао — јер нисам имао времена да о свакој говорим наситно као у школи, за то сам ја узабрао од свију важнијих и ређих, па сам после у школи допунио. Више од У, сата путовали смо кроз цревени забран, у коме је гора тако честа и висока да се иишта више не види — од околине — осим горе небо. А за ово се има заблагодарити задужбини Милутиновој: И чини ми се да би Јухор и сад био сав обрасао шумом кад би бео на њему само је-
"дан манастир, јер поред свију добрих страна,
наших манастира и та им је што је сваки сачувао велики део шума. —
Чим смо изашли из забрана нисмо путовали ни 'л сата па смо већ били на, једном огољеном висоравну. На западној његовој страни наиђемо на један красан извор. Ту се одморимо, пијемо воде и пошто им мало
5 + И : Врло мала, дугачка 8—9 м. а широка доо м. али дебљина јој зида износи више од 18 м.
|
30 „
попричах о његовом постанку, па онда о постанку потока, реке и т. д. пођемо на источну страну његову — висоравна — где нађемо други извор, чија вода иде у други поток — реку —- и ту им кажем шта се зове „водомеђа“ — вододелнице — што су разуме се и схватили. Но и одавде није било најудесније за посматрање за то се успесемо на „Градиште') које је још узвишеније. Кад смо се успели ни сам знао, шта“ ћемо пре да посматрамо, да ли ову стару развалину или околину, која тако романтична изгледа — кад се одавде посмотри — да ја нисам у стању преставити овде на хартији. Јер ако се окренемо југу видећемо највеће планине у Србији Копаоник, Жељин и Јастребац, непод чијих се ногу пружила велика моравека равница. А средином те велике равнице пружила, се Морава, ко неко дугачко платно. Ако се пак окренемо истоку видећемо Ртањ као други вис у Србији и западну и велику Мораву. Окренемо ли се пак северу и западу и тамо ћемо имати шта да видимо. Но ма колико да нас привлачи изглед околине, опет је природније да најпре видимо оно што
нам је под нотама па после да гледамо.
мало даље. да то сам ја најпре питао како се зове ово брдо — чука, врх — на коме ми стојимог — Градиште. — А зашто се тако зовер Да ли је ово од вајкада овако било — није, пре је био град. — Са шта је то град зашто се гради» Који га је зидао и зашто А који га је срушиог И што људи сад не граде градовеу ит. Д. После овога одмах сам питао где је наше село2 На којој је страни» Шта се види у селу Којим смо ми путем дошли довде и и куда смо прошли Па кажите ми шта се оно бели од нашег села ено онамо И оно је село — Како се зове» Има ли онде школа и црква и виде ли се одавде» Како се зове оно село, а оно, оноит ад. питао сам их за сва села, која се виде око нашег села. За тим сам питао како се зове овај срез у коме смо мир где је среска
1) (пада по висини у највише врхове ва Јухору а сигурно се тако зове због развал. од неког старог града, од кога и сад стоје остаци.
.
4 . % 3