Учитељ

рална и 4 естетичка. Оним првим васпитањем богати се човечији ум стварним знањем; другим чини се свесна употреба тога знања; трећим из онога знања изводе се морална правила за, владање у друштву, а четвртим стварају у човеку осећања лепоте.

Наставом природних наука постижу се ове све 4 цељи васпитања, али само не у подједнакој мери.

Са чнтелектуалне цељи васпмтања важна је настава природних наука за то, што се са изучавањем ових наука добија са свим прав појам о природи, т. ј. о свему ономе, што на наша чула утиче; место несвесног дивљења, страха, и заблуде, постаје свесно појимање свих природних појава. Са изучавањем ових наука одређено је човеку право место у природи, а с тим је учињен велики напредак човечанству и осталим гранама наука.

Са практичне цељи васпитања, важна је настава природних наџка ради ослобођења од спољњег уплива природе, ради покоравања природе. Њад није било науке, човек је био са свим немоћан спрам природе; али кад је ч0век почео да изучава законе по којима бивају поједини појави у природи, изумео је начин како ће да се чува од тих појава ако су штетни за њега, и. пр. громобран; или како ће да их употреби на своју корист, ако види да ће му бити корисни, н. пр. док човек вије знао, да ће стварањем повољнијих услова — него што их има у природи — за живот појединим животињама, моћи их лако припитомити и за разне цељи употребити (као рану, помагање у раду ит. д.) морао је да их с тешком муком лови за рану, а опет све

сам да ради. Док човек није знао законе топлоте, није умео да чини за своју корист употребу од паре — да му тера лађу, жељезницу, разне машине и тд. Док није знао силу електрицитета није умео да направи телеграф којим саопштава своје мисли другоме муњевом брзином. Док пије знао плапон гаса, није могао „ла се вине небу под 06лаке“ као што може данас у тако званим „луфт балонима“. Тако је човек у тову дугог времена постојао све моћнији спрам природе, док напослетку није овладћо њоме у овом ступњу, у коме данас влада. Ово подчињавање природе бива и дан дањи, и сада се изналазе нови приналасци, који имају врло велаку практичну важност за човека — и друштво.

Најкраће казано : с практичне стране важна је настава природниг наука, што познавајући природне законе, налазимо у њој најнужније услове за срећнији живот свију нас, а не само појединих, јер природа није неким мајка а неким маћа, него је свима мајка, па треба с њом сви да радимо и сви по заслуви да уживамо плодове тога, рада. |

Са естетичке цељи васпитања, важна је настава природних наука, што у нама развија естетичка осећања, осећања лепога, посматрајући разне лепе биљке, а нарочито цвеће; лепе животиње а нарочито крој тела и боју длаке или перја, посматрајући лепе минерале а нарочито боју, облик и свелоп; посматрајући лепе пределе, а нарочито поља, шуме ит. д. лепе Физичке и хемијске појаве, н. пр. дугу, лепо цртање слично лепом предмету и т. Д.

Етичка — морална цељ васпштања

5 ка пе ди А 2 5.