Учитељ

постиже се наставом природних наука, | само при предавању Зоологије; и то кад се предаје о некој животињи која, има извесне врлине, које се људма могу ставити за углед, Н. пр. код мрави врлина, је радиност; код паса верност пи послушност и т. д.

И ако данашњи систем васпитања није добар, јер необухвата читавог 40века, т.ј. њиме не може да се добије опште, специјално и телесно васпитање у оној мери, у којој би требало према важности за човеса, него се добија највише „специјално“ васпитање, и на њега се највећа важност полаже, а опште и телесно мало је заступљено, — и ако је дакле све ово овако, опет се мора признати, да се наставом три“ роднит "ајка највише обухвата читав човек при свем оваком лошем систему васпитања.

Из ове четири цељи васпитања и ваности наставе природних наука види се, да је и сама прпрода решила, човеку, да проводи поштен,савестан, леп и користан живот — користан како за себе лично, тако и за друштво у коме живи. Код сваког човека, ако оће да буде поштен, ове две користи — лична и општа треба да су доведене у склад — хармонију, што је данас на жалост реткост.

О важности наставе природних наука може се писати још на дугачко и на широко, али ја то нећу да радим, пошто сам по мом мишљењу у главним и основним дртама изложио важност те наставе оћу да рекнем још коју о природним наукама у опште,

Све до ХУГ века беше, тако рећи, у тами и магли на пољу тих наука, и оно што је се знало, тумачено је све

с неком неприродном силом вишом, по

чијем ћефу бива све на свету. Тек од ХУМ века добиле су оне свој прави значај радом неумрлих борада на, поља те науке: Коперника, Галилеја, Кеплера, Њутона, Канта, Лапласа, у најновије време Дарвина и др. Коперник је оборио теорију Птоломијеву да је земља средиште васионе, и да се око: ње окреће сунце, месец, и остале звезде; а на место те Птоломијеве теорије изнео је другу, воја се и данас у науди држи да је сунце средиште васионе, а земља да је планета и да се као и све остале планете окреће ово сунца (усљед чега бивају 4 годишња времена) и око себе (усљед чега бива дан и ноћ). Галилеј је заступао ову исту теорију, па је за то био и гоњен од папа; он је пронашао дурбин и микроскоп — ситноглед. Коперник је држао да су путови планета у облику круга, али Кеплер је пронашао да ти путови нису у обливу круга него елипсе т. ј. развученог круга. Њутон је открио снагу узајмне гравитације — привлачења, којом се одржавају планете у васиони.

Кантова и Лапласова теорија говори о постанку васионе: у много давно, нама не појмљиво време, простор васионе био је испуњен неком врло ретком, усијаном, лебдећом паром у облику вугле. Мало по мало почела је та пара да изпушта из себе своју топлоту и усљед тога охладнења по природном закону да се сва тела на топлоти шире а на ладноћи купе, — почела је и та парна кугла да се скупља, а усљед овога почне да се обрће од зап. на исток. Што се кугла више ладила, више пи згушњавала — свупљала, то се брже и обртала. Због тог брзог обртања одвидали су се поједини комади од оне