Учитељ

њугде, који су се обртали и даље у | истом правцу око себе и око оне кугле, и згушњавали се као и пре док пису били одвојени. Посљедица овога последњег — згушњавања и обртања биле су исте као и први пут, 1. ј- и од ових комада одвојили су се други к0мади; из истог узрока се земља спљо_штила на половима а на еквадору се испупчила.

(на велика Бугла јесте сунце; они први комади што, су се одвојили од оне велике кугле, јесу планете међу којима је и наша земља; а они комади од комада јесу месеци или пратиоци. (Ове ове кугле мало по мало ладиле су се, па су се неке са свим оладиле, и на њима нема органских створова —

__вао што је наш месец. Друге су још у усијано — зажареном стању, — као што је сунце, —- а неке су се стврднуле, на површини образовале вору, г у среди | __ центар им је зажарен још; као што | је наша земља. Да је наша земља сада у оваком стању показују нам вулкани. Ето то је у најкраћим пртама теорија. о постанву васионе. Из ње се види, да је маса из које је постало сунце и о- | стале планете била једна, као што се види из хемијског раствора метеора, и спектралне анализе. | Не мање важна је и тако звана де- | | | | |

сцедентна или Дарвтнова теорија. Језгро те теорије ово је: из најпростијих самосталних организама (манера) поступном и дуготрајном метаморфозом променом — постали су сви па и најсложенији организми закона прилагођавања т.ј. особином организама да се под упливом спољних прилика промене, те промене после јесу карактеристични | знаци за класификацију; — и законом |

| овој теорији види

наслеђивања т.ј. ти се знаци после | преносе и на остале потомке ако се развијају у истим спољним приликама. | У Дарвиновој теорији карактеристична је још и тако звана борба за опстанак међу организмима, коју изазива неодољива тежња за стварање што повољнијих услова за живот, те с тога у тражењу тих повољнијих услова долазе организми једни с другим у сукоб.

У почетку Дарвинову теорију не хтедоше сви природњаци да признају, него су остали при свом старом мишљењу, а то је, да су видови непроменљиви, али данас сви природњаци и људи од науке признају је. Тачно појимање ове Дарвинове теорије у основним цртама има велики уплив на поглед на свет у опште, а нарочито на положај човека у природи. И ако је наука овом теоријом човека ставила у ред осталих земаљских бића и уништила сва зами-_ шљена надприродна бића, опет му је показала : да је он у природи најсавршенији створ,а у друштву једина цељ. Као год што је онај човек достојнији похвале који је остао од оца сиромашан и запуштен, па се после он сам својим сопственим поштеним радом поправио материјално, него онај који је насљедио пуне вертхајмове касе, торове и амбаре; тако је исто и с човеком с гледишта његовог постанка, — кад по из чега је постао, па погледа на своје проналаске, те види колики је напредак учинио у свему, онда, велим, може се више поносити, него кад призна да га је нека надприродна сила дала савршеног —- оваквог какав је. Напослетку, науци није стало до тога, шта се коме допада или

не допада; она излаже научне истине | без икака обзира на то.