Учитељ

Оволико сам сматрао за нужно да рекнем у најкраћим потезима о оним научним истинама које су учиниле препорођај у природним наукама, и које је наука даље признала за истините, а сад ћу да пређем на онај Џ део ове расправе на т“сторијски развитак наставе природних наука.

Од старих народа има их — историја зна Ктитајце, Индијанце, Персијанце и Грке, нису — који ништа предавали у

својим школама од природних наука; остале науке; чит. пне. рач. музику игимнастику предавали су. Једини изузетак од стари народа чине Мисирци, који су, ако сесме рећи, изучавали нешто мало Астрономију, и на онолико колико су свештеници њини — који су били и учитељи — нашли за нужно. Из овога се види да су онда у Мисиру свештеници располагали народним образо-

вањем. (СВРШИЋЕ СЕ)

о а С ф~е и -———

Две најглавније чињенице у основној школи, које би | ВреСИ што скорије реформисати.

(СВРШЕТАЕ).

Најглавнија. чињеница у школи, душа школе, јесте рад учитељев. А какав ће рад учитељев бити, то зависи — поред индивидуалних особина учитеља — највише од спреме његове. Као год што не може бити ваљан мајстор онај који није био ученек код кога ваљаног мајстора, а после и сам практиковао, исто тако не може ни један човек бити ваљан учитељ, ако се није нарочито за тај посао спремао теорички и практички. Дакле: „ко хоће другога да учи, тај мора у школу,“ и то прилично дуго. Ваљана спрема и образовање учитељско добија се само у добро уређеној учитељској школи. Добро је уређена, она учитељска школа, која својим ученицима да потпуно опште образовање, јер од учитеља се захтева да зна све и природне и друштвене науке (т. ј. да је „енциклопедиста“). Поред општег образовања сваки ђак из учитељ. школе, требало би да научими по један од живих језика (Франц. немачки или ен-

глески), пошто је педагошка књижевност најразвијенија на овим језицима Добро би било, кад би наши учитељи знали и који од словен. језика (руски или чески) јер и на њима има доста

добрих школ. књижица. А ове језике

неби било тешко изучити зарад њихове сличности са српским. — У учитељску

"школу ваљало би примати само оне

младиће, који су доброг владања, који су свршили нижу гимназију. Учење у учит. школи треба да траје најмање три године (а по могућству и више). Да не би ко мислио, да је и сад овако јер се ђаци примају из ПГ р. гимн.а уче 4# год. учит. школу, одговарамо, да тако иагљледа, али није баш тако. Јер друго је то учити нешто годину дана пре или после. Кад ђак сврши нижу гимназију он онда износи неку општу округлину знања, што није кад се сврши само ПТ р. Осем овога, у зрелијим годинама учило би се оно што треба нарочито учитељу. И свакојако