Учитељ

28

био би резултат бољи. Нека нам се ово | учитељска школа, „надбацује“ своју

верује, јер говоримо из искуства, које је најпотпунији добаз. У нашим приликама врло је неудесно да остане учитељ. школа као „екстернат“ т. ј. да ђаци сами прибављају све што им треба за живот. Ово је с тога неудесно, што ђак не зна шта ће пре да ради, да ли да купује: одело, књиге, храну или да учи. Ово је ђацима још теже набављати у Београду, где је велика скупоћа, а помоћ државна (благодејање) доста мала. Ми мислимо да је неопходно потребно да се поврати „интернатско“ уређење учит. школе, т. ј такво, где ће ђаци имати све, што им је потребно и за школу и за пристојно издржавање, као што је у почетку и било. Грех нека је на души онога, воји учини, те сад пате ђаци и учит. школе а и основ. школа због њихове лошије спреме. До је сад ђак учит. школе изложен великим бригама и незгодама због свога издржавања, дотле је „интернатским“ уређењем потпуно био заклоњен од свих брига и невоља овога света, и могао је само да се ода, науци. Оно истина, у неколико су и сами ђаци припомогли,те сад уживају оваку благодет, на коју се туже. Но њих неби требало толико кривити за ово, колико оне спекуланте, који су хтели да се овим ђачким «манифестадијама“ уздигну! Али ваљда ће и они добити оно што су заслужили (ако то већ у неколико нису добили). Остане ли и даље овако уређење учит. шЕ. вао што је сад, онда ће природно бити да „ђаци — домаћини» заиста неће изилазити из школе са таквом спремом да ће се морати „надлежни“ жа-

литијна њих, да су „преучени“, и да.

задаћу.

Молим читаоце да нас извине, што се мало више забависмо око учитељ. школе и њеног уређења. Ово смо учинили из два главна разлога: 1, што мислимо, да је добро уређена школа врло важна чињеница за ваљану наставу. и 2, што смо и сами особито расположени на спрам овог корисног завода, испод чијег смо крова и ми

изашли. Факат је, да без спреме нема ваља-

них радника, а без учитељсве школе, ваљаних учитеља. Ово је се увидело и вод нас, с тога је установљена, још једна учитељска школа.

Пошто би се народни учитељи добро

спремили у теоријском образовању свом,

и извежбали у практич. раду школском у вежбаоници; која треба да постоји уз учитељску школу"), онда. би их тек ваљало пустити у народ. Разуме се, да овим апостолима науке и васпитања ваља дати пристојну награду — да не трпе бар осњудице у: храни, оделу и срествима. за. усавршавањем вако се неби одавали другим радовима на штету школе. Поред овога, ваља учитеља узети у заштиту од „партијске“ самовоље ичије при премештају с једнога краја Србије на друви, у најгора времена — и давши му путна трошка, као и осталим служитељима државним. Исто тако треба, држава да се постара и за удовице %

„смрочад учитељску, онако исто, као, што

је се постарала и за, друге чиновпике (во се тим пре може учинити, што је

1уВетбаонине, која је до скора постојала уз учит. школу, сада нема, она је увинута »привремено“. Ђаци

| се вежбају у другој шкоди која неможе заменити

вежбаонипу. Ур.

Аз ова

а ле