Учитељ

Наставник не сме узети на себе улогу чиновника, јер чиновник не може никад бити наставник, по томе, што настава није служба, но упутство. Дете ће вазда остати дете, оно ће свакад

имати своје засебне мисли и погледе,

који су својствени њиуном детињем узрасту; али извести их из тог заноса, могуће. је само напоменама и примерима и то поступно, а не на пречад каквим правилима и наређењима, за неизвршење којих се тражи строга одговорност као у служби. Наставник мора дакле бити човек, па ће тек онда, моћи од детета образовати човека; и: ако жели да му је ђак ближи, и да има у њему поверења, несме узимати

на себе позитуру чиновничку, но мора бити онакав, какав је по самој природи. Па кад деца виде да је он отворен, да истински са, њима поступа, онда, се неће од њег клонити и пред њиме грчити, као што се грчи гусеница, чим се до ње дотакне стран елеменат. И тек тада, кад се и деца пред наставником покажу онака, кака и јесу, може се много учинити са њих; јер тако само наславнињи могу добити могућности да познају све унутрашње особине и карактере детиње, те сад могу стално утицали на њих и сагласно њихном организму развијати их.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

вово мили

превод с немачког из дела: „безсмеће дег Вшдагеп“, у. С. Ј. Лгесзек. (Сар. 1Х. 5. 171.)

(СВРШЕТАВ.)

„Савршени“ -се нису смели женити ; брак су они сматрали као блуд. Нису смели јес“ ти месо, као производ Сатанин, а исто тако ни сир ни“ јаја нити ма какву храну жи-

вотињску. — Убиство каквог човека или

буди какве животиње сматрали су увек као тежак грех; само им је било слободно убијати змије, као створове сатанске, за то су они одбацивали и рат и смртну казну. „Савршени“ нису смели говорити са иноверцима, осем кад би их у своју веру обраћали. Лаж и скривање истине били су у њиховим очима тешки грехови. Они су одбацивали заклетву и исповет пред судом. На тај начин један “савршени“ живео је као какав јеремиз. Он се одрицао света и свију светских радости, живео је у сиротињи, подмиривао је само најпрече потребе, кидао са свима породичним везама, а исто тако и са свима старим пријатељским односима према иноверцима, није ишао у

судницу, ни у рат. „Савршени“ се хранио биљном храном и рибама, које су готовљене на зејтину; није смео јести масло нити маст. Ни један Богомил није смео пити вина, па ипак су Босанц, Италијанци и Францези оступали од ове забране. Одело је „савршених“ било црно налик па дугачку одећу каквог монаха. Народне обичаје ; крсно име и славу, нису презнавалди и никада нису ишли у крчме. Никада се нису смели љутити, нити много говорити; код куће су се занимали читањем библије или фантастичних апокрифа. Њихов је :ивот био строг, чисто духовнички.')»)

10) Рачки. 208, 214.

2) »Ропабашје рафатепа Џо је гКкготпо 1 седпо Хаи (гоотајћ, зато Фа зе шКЈопе 124, ртеуат1 1 рт ес (лакјећуе) пето зп Дује о4 гадпје Као гокобхоге1 Јасе је ЂИо пјћомћ иснеја, Кој; з1 јан Ккгојасл. Вјаса 51 поп тпон, уеб ви БИ з пидани дадотоји. Ваш ги факосбјег С158 1 пеуш