Учитељ

45

прекидној борби са Маарина и папством.' “У Ко познаје рђаве послелице ове веронауке лако може разумети брзи успех, који је Турцима у ХЛУ. и ХУ. в. заодбио господарство на балканском полуострву.

Напомена треводиочева. Тешко је управо несигурно богомилоством вером растумачити туреки уопех на балканском полуострву. Тај османски напредак, г. Јиречек би могао једно приписати оном богомилском начину, да нетреба ратовати. (И тобож због тога, што богомили нису хтели ратовати. Турци су могки лако продрети!), Оснивати свој суд на томе било би врло погрешно, јер и сам г. Јиречек напомиње да. су се тог начела (да не треба војевати) иу опште свију других строго држали само „савршени“, (којих је било врло мало), а да су просто богомилци могли ратовати, што је без сумње и било. Али се пребацује богомилима; како се вели драговољно (и о у Босни) истурчили. Неки их правдају тиме што су богомили ·мислили да ће тиме ипак очувати своју веру.— |

Богомили су врло важан појав у политичној и културној историји слов. народа. Колико важан толико достојан и славан појав за све словене, а особито за Срови Бугаре, јер су богомили устали и отпочели борбу против покварене, извештачене и разпежене византипске цивилизације, која је била почела овлађивати словенским живљем на балканском тропољу. И тако су богомили били у неку руку реформатори сре дњевековне наше п бугарске литературе, која беше оступила с природног пута, са стазе поступног развијања једне књижевности, којој треба да служе за темељ народне умотворине, и која треба да је верна слика и огледало народнога живота, чега тада није било у нашој литератури

Узевши у разум богомилосне добре стране. можемо ли замислити какве идеалније људе» — Бити скроман и „правдољубив,

13) Готово је босомилство било овладало свим народом босанским џа и властедом тако, да је сваки владалац, који је хтео живити лепо с пародом, морао примити патарепску релиђију.

Прев.

радан и умеран, „добродетељан“ и милостив према сиромасима и болесницима, великодушан и штедљив према животу других људи и животиња, бити умерно и моћи живети у ошштинској задруги, (и „заједничка“ — „комунска“ црквена каса) и паметном пореклу породичном, осећати и испуњавати своје човечанске дужности према ближњима (суштина, праве христове науке) најзад проповедати једнакост људи — зар нису то биле такве врлине, да су заиста били на част богомилима, да су заиста вјајан и непобитни доказ њиховог високог морала 2 — Истина има у њиховој вери доста, и заблуда, али су оне само петрефакти старе и многобожачке релиђије словенске, помешане са остацима источних вера. А баш ова. веровања, које је одговарало народном духу припомогло је толиком напредовању ботомилима, да су их поједини владари (као нилр. наш Немања) силом оружја гонили из своје земље.

На завршетку пустимо да о томе коју више рече поштовани У. К]ајб:

„орошепићо ћа, Како 50 заугзел! рабатеп и зуот уапјзкот (рођпот) Жуоби 10081 пеки хазпалујуп охбијпове, расе 1 зуебовћ, а 60 је шеда Код ртозбоса патода озбајо Ђел пзрјећа. 2Лабо 1 ртроуједаји 5иутешепје! тпоујека, да 5п рафатеш зуојпа озђијпи, бехића УМадавјет ипо ртујави Ктббате, Који ђ1 доја и Ко пјпи 1 риаћ ћ ха. вразепје Фазе 1 шпове дтисе зуат ; ра Кад ви рабатета И рговопјеш, пшаНо је патод, да ла ртауди збтадаји 1 да се ха Њашсе 1 пде оуоса зујеба рта пастади од Ђога. АН роутћ лалпапјуе уапјб пе бПа је пи рабатепафуц јоб пека 5Па. Тип бо 5и босопи 1 рафатеш хађастан зуаки егатјаја п ртауота зи5ј те, ртђаћи зјоујеп. зколи рафмјатћајпоши Фетокта ши, Кој је ћро ртета ртазфаготи птедјепји зТоујепзке ротофсе 1 ођапе. Рафател 5п ро пеја час БИ зостаја1п1 ДЧетокКга 1 згедпјеса мека, ра 51 лајо паџке пјћоуе пази з па офдауа Код рика, расе зи шијен римаст 1 ЂоЏате, парове п Вози, гдје је уебпа уојуода 1 Кпехоуа рпапјаја пл пјћоуа пабеја 1 ујеги“. |