Учитељ

„род“ (рели). Али ма да морски и обични речни рак долазе у дрва различна рода, опет они имају много и отиштих особина, и с тога та два рода долазе у једво „племе“. Већ даље сродство сједињује морског рака са крабама (морским паудима) и ситним морским рацима, са чега сви долазе у један „ред“. Још је удаљеније сроство међ морским рацима и стоногама, воденом бубом, китском уши ит. ад.)

али поред свега тога, извесне сличне, веома одређене црте. сједињују све те животиње у једну „класу“, која се зове љускари. Али и љускари, узети у целини, у неким су особинама слични са инсектима, пауцима, скорпијама, првима и др. и с тога све ове животиње долазе у једно „коло", које се зове зглавкари.

(НАСТАВИЋЕ СЕ.)

о нињ то ви

ГИ

мназије.

(НАСТАВАК. )

Из свега довле реченог, не излази го, да сваки може бити наставник, који се за то спреми, изучим изпрактикује. Не, наставник сем тога, мора још имати тако рећи урођени особина без којих не може тај рад радити. А прва је и најглавнија особина, без које се не може наставник ни замислити љубав према деци, јер ако наставник без икаквог учешћа гледа на туђу децу, ако му је непријатно слушати дечију вику, ако му је досадно и тешко пратити дечије игре, и слушали њин нехармоничан смеј; — онда нека И не узима на себе улогу наставничку, јер ће он бити досадан деци, и деца ће га све више и више једити и досађивати, те ће му рад постати тегобан и досадан. Но ако наставник воле туђу децу, као и своју, онда нека је уверен, да ће и деда њега пре ја после заволети, и бити према њему поверљива, и рад ће му ићи без

мо љубав према деци чини пријатно време које се проведе међу њима. Али мора: „Љубав да буде непритворна“. (1. пос. апос. Џав. Рим. гл. 12.) Јер: „„Бубав много трпл, Милокрвна је; љубав не завиди, љубав се не велича, не надима се, не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу. Не радује се неправди, а радује се тетини. Све сност, све верује, свему се нада, све трлљи. Љубав никад не престаје, а тророштво ако бе џ престати, језици ако ће умукнајти, разума ако ће нестати.“ (Пос. ап. Пав. Корин. гл. 18.) Его каква је љубав, која иде до самопрегорења. Но љубав несме прећи у слабост, она се мора управљати по разуму.

Какав правац треба да будеу шкоди: административни — службени или породични " — Наше су гимназије сасвим избациле из себе породични, и узеле су административни, а то као

икаквих непријатности и застојака. (а- | због тога, да се сасвим уништи само-

ла

пе раеван реана има за ла ~