Учитељ

тадава, дају масивне саставке, који се У речним и морским коритама скупљају И постепено сливају у чврсте конгломерате. Кристалисано камење, које је откруњено и раздробљено услед ветра у непогоде, олује и морског прилива, даје материјал за спрудове, који услед притиска. горњих маса прелаве у пешчано камење. Тихе реке и речице, које нису биле у стању да ваљају шљунак и да носе за собом песак, после су блато и на обале и дна морска слагале су глинасте спрудове, које ми видимо да играју важну улогу у историји земљиној. На обалама Мисисипи виде се глинасти слојеви у врло великој множини, које река оставља, при своме наводњавању, и које по тврдећи једва да прелазе гдекоје стене, што су се издробиле услед хиљадугодишњег прилива и олује, у неким морима из наслагања, подказују се кречњаци, и већи из источно — индиских острва услед тих наслагања постају већа. И корали, мадрепори и друга морска, створења непрестано зидају нове слојеве, који су слични са старим. Дакле, све што је негда кружење воде и радиност морских животиња произвело, производи се још и данас и показује нам како се земља у течају хиљаде година мењала.

Кад би ми, дакле, били у стању да свеколике слојеве старога доба, као што су: конлгомерати, пешчано камење, глина и кречњак, да разликујемо по начину некаквог постајања, то њихову старост можемо извидети само из остатка. од лањских доба које они обухватају. Само природна, историја помаже да се протумачи ова тајанствена књига земљина.

Сваки зна како су потребне особите прилике кад се хоће да очува структура од лањеких бића. Месо поједу грабљиве животиње; што остане од коже и жила, то влага, воздух и сунце растворе; напослетку остане сам костур, но и он се распадне у пепео. Безбројне мале животиње, чији костур нема, никакве чврстоће, ишчевавају потпуно, дрвеће и траве губе се исто тако и од њих сеобразује хумус. Смрт непрестано храни живот, органски остатци могу се само тако одржати, ако се сачувају од животињских суда и елементарни услова. Биљке које

инкрустациони извори кречником повуку; стабла, која лава окруни — постану недробљиви као и сам камен. Кивотиње које лел захвати, блато обмота или које бубе "затворене у дубоким рупама или пећинама, могу се хиљадама година сачувати и предазе у Фосилно стање. Док је код земаљских бића врло редак случај да се целина, или бар одломак сачува, дотле је код мореких бића то са свим друвчије. Ова последња бића одма после смрти, а често још и за живота затрпају се у песку или блато услед тога у наслагањима, ранијих мора налазе се огромни остаци таквих Фосилни животиња, које су се са свим—па и уме каним деловима—чудновато одржале. шта више: у заливима где прилив достиже необичну висину, као данас при ушћу северне у залив св. Михајла и у Фунди-Беју, нанесено блато има врло млого трагова од ракова, црва и молусака, па чак и трагова од кишњих капљица и јаких ветрова. Ти блатни слојеви очвршћавају постепено и навукоше се кречњаком или глином; и сад после милион година налазе се ови утисци, дубоко закопани али разговетнији и јаснији за геолога но голи јероглифи старих краљева. Наравно, оваки сјајни докази постоје само за морска створења; од свега што живи на сувој земљи, воздуху или у слаткој води налази се тек по нешто што можа, бити ФОСИЛ.

Пошто одржавање органских одлика и њихових утисака зависи од врло изванредних прилика, то и није чудновато, што су су у многим слојевима Фосили са свим непознати. Они слојеви, који немају органских остатака, не могу нам ништа причати о овај или онај перчоди земљине историје у осталом, испитивање земље у овом правцу тек је отпочело, и многобројни слојеви који су се до скоро сматрали за мртво камање, дали су науци многоценог блага. Но несме се заборавити ни то, на дну. морском може бити пустиња као годи на

сувој земљи.

Појављивање и ишчезавање фосила и родова организама не иде никад тачно с редовима слојева, И, изузимајући поједине

јава ван 224. 65 да