Учитељ

катастрофе што се мора претпоставити да су се извршивале у дуговременим геолошким епохама, не може се никако узети да је то све правилно извршено. Веза живота протеже се кров све Формације и резују се једн с другим од првих животињских бића, од родова што још и данас живе. Неки родови живе само кроз кратку периоду земљине историје; други су у почетку ређи, за тим чешћи и напослетку постепено ишчезавају. Неких облика има у свима епохома, и налази се неких многих милиуна година, још претрпани. Трајање каквог доба више зависи од начина живота но од преврата земљишта или какких спољних неприлика. У опште узев, егзистенција бића траје дуже кад оних редова што су на нижем ступњу организације. Безкичемне животиње у опште трају дуже, но виши кичмењади. Фораминтере трају далеко дуже но молусци: рептилије и жабе трају опет дуже но сисавци. Велики сисавци терцијерног доба, сразмерно су обдарени врло кратком еквистенциом; они нису у стању да поднесу променљивост климе онако као ниже животиње У опште, организми су у толико виши, у колико им је граница строжије повучена. Што организам задобије на „благоротетво“ губи ако не у броју оно у трајању.

Како сал долазе животиње једно иза друго на земљи» Старијим геолозима изгледало је као да је лако одговорити на ово питање. Они држе, да су ниже животиње имено раци — населили земљу искључно у старијим геолошким епокама; рибе су се појавиле тек у девонско.доба; у мањим мореким заливима и у блатним пличинама, где су се биљни остатци нагомилали и из којих је доцније камени угаљ постао, постајале су по кадшто рептилије; тице су наступиле тек у доба креде; за тим су сљедовали сисавци и то правилно: прво нижи па за тим виши родови. Мајмуни су се придружили сисавцима, непосредно пред човеком обликом који обухвата све раније животиње.

Разуме се, очпа ствар покренута је новијим испитивањима, Лаела, Форбеа, Барандел, Овена и других. Место папрата, ресатих палама и игличастог дрвећа, које се

у ранијем добу као једне претрпене биљне фамилије налазе у каменом угљу, наступиле су сада многобројне Феле са свим других фамилија, што долазе у виши органски ред дикотиледона. Више од 30 дана рептилија, налази се у оним истим слојевима, у којима се пређе није могло наћи ни једне. Сисари из реда торбара доказани су само у олитима, у угмехим слојевима, јуре, у дијасу и тријасу, у Формацијама палеозоичне периоде. Мајмуна, чија је организа. ција била као и ових данашњих, налазе се још у горњој миоценској периоди; а човек беше сувременик северних медведа, мамута, мелатериорса и других голијатссих животиња које су данас изчезле. Једва да која година прође, а да се у слојевима земљиним не открију нови животињски и биљни облици, који нам геолошњви хоризонат све већма проширују. Истине, које потврђују екзистепцију огромних организама у најстаријим слојевима, доводе чисто у сумњу неког палеонтолога, да лије доиста егзистирало тако огромно развиће органских бића у низу геолошких епоха. Но ниуколико се не сме одрицати оваково развиће, само кад се више пажње обрати на укупност бића но на поједина бића као на предидуће и последујуће чланове. Биљни и животињски живот прешао је своју периоду у највећем изобиљу, а љускавци, молусци и друге ниже животиње имају светлију прошлост но рчбе и рептилије, као год што ови опет имају светлију но сисавци. Ма да се зна да су животиње из доба јуре већим делом торбари, опет велики сисавци достигли су свој главни развитак у терцијерно доба. Агасиц је у типовима старих епоха увидео мајушне ембрије данашњих бића, и тако палеонтологији остаје само да изнесе бића светског детињства, која се данас находи у свом мужеству.

Слојеви су међу собом спојени, негди их има по три а негде много више. Ова околност и збрка која долази отуда, што сваки геолог даје особито име слојева,не да да се сви геолози сагласе у општем распореду земљиних Формација.

Основ целе зграде слојева саставља кри-

сталисно камење, у којима још нико није