Учитељ

речи амонијак. Амонијак је био у нишадору, и одатле га је креч истерао. У јаком емралу у нужницима и ђубриштима, има, такођер амонијака. Овај амонијак може се ухватити у воду и употребити као лек.

Нишадор се узима још и као лек.

Она бела со, што удара на амонијак, и што је колачари употребљују, налик је на нишалор бар у томе што и у њој има амонијака. Колачари је мећу у тесто да нарасте, јер се ова со у пећи од топлоте пре твара у пару, а ова пара издигне колаче,

11

те се надму, буду шупљикави, или као што се каже нарасту.

да овако предавање треба нам ово,: груменчић нишадора (ва 10 пара), груменчић обичне соли, за једну ожицу ситна нишадора, чаша с водом, термометар (топломер), шоља, гвоздена ожичица, цреп или друго што са жаром, матице, два чиста бакарна, новца, неколико комадића коситера (колико зрно кукурузно), прамен памука (а може и кучина), комадић негашена креча, преп ћерамида или кака плоча за гашење креча.

+ _о——— __-

Из учитељског Сибира.

ш

Каквим се начинима служе Власи да би ослободили децу школе # ј

Ја ћу навести два случаја, и то први се десио код мене, кога сам ја прибележио у моју књижицу „Догађаји у школи“ и коју ћу просто преписати из ове књижице не додајући ништа; а други ми је казивао г. П. М. св. који је био толико година учитељ.

Ево тих догађаја :

„22 Септембра 1882 год. — Баш одмах после ручка, 19 Септ. доведе једна жена из Влаола ђака за школу. Мени беше нешто тешко, па ми није било до љћеретања са Влахињом, већ узех протокол и одмах запитах : |

— Како је име детету Р

— Нушћу србешће госпођине српски г.)

— Кум је нумиље ла копилур (како је име детету 2)

(незнам

— Влађија.

— Аре тата 2 (имали оца7)

— Аре (има). |

— Кум је нумиљи ла татасоР (како је име оцу.)

— Траило Станимир, — Биње (добро).

Њ,

(6 овом последњом речју, ја јој казах, а и она виде, да је све свршено т ј. де сам ја ђака уписао, она поче нешто да говори влашки, ја јој не разумедох. Запитах Фамулуза, шта вели, и он ми рече, да она, вели да јој је ђак болестан: мокри под себе, скаче ноћу и иде које куда и плаче једнако за њом. Ја му рекох да јој каже, да остави ђака, па ћу видети шта му је. Но он ми рече: да она није ђаку донела проје и да би желела да га за вечерас води кући, па да га сутра опет доведе. Ја јој то довволиХ. Пред вече 20 Септ. ето ти отуда иде јелан Влах са, влахињом и дететом. Влахињу и дете познадох, то су они јучашњи. Са мном се нису ништа разговарали, већ седели у кухињи. Пошто незнам влашки, то сам цело вече и ја ћутао ; вечарао сам у кафани где су и они, али ни речи им нисам рекао, само ми слуга рече, да су ови дошли да видим како дете ноћу плаче.

Еле, легосмо да спавамо. Ја, нисам заспао до 11 сахати. Баш у првом сну, чујем неку дерљаву у кухињи. Познам, да то плаче онај њиов ђак. Послушам мало, послушам, кад тек ће му рећи отац, онако као из сна: „таш мов“ (море ћути). Дете неће да ћути, једнако виче: „а леле мума !а леле мума, Слушам ја, слушам; нема му матере да се