Учитељ

Предавање о нишадору.

ПИШЕ

рог. Р. јодововикћ,

професор учитељске школе.

иу

1. Шта се види (боја и облик). Укус.

Нишадор је боје беле, а изгледа састављен из ситних влакана, која су једна поред других поређана и једна уз друга спојена. Укуса је опоро сланог.

2. Парање, тврдоћа, прашак. Нишадор се лакше пара ноктом него обична со, и кад груменчићем соли запарамо нишадор, видићемо да су бразде на нишадору веће него на соди; по томе со је мало тврђа од нишадора. Кад туцамо нишадор, опазићемо, да га је теже спрашити него со, јер се она влакна теже кидају.

8. Растварање у води, осећање гладноће у растварању. Кад ситли нишадор сипамо у чашу с водом. видићемо да се доста лако раствара. Ако смо руком пробали воду пре тога а после пошто смо сипали нишадор; осетићемо да се вода разхладила. Ако узмемо термометар и измеримо, колико је степена вода, и измеримо по што смо сипали нишадор, видићемо, да ће се жива за неколико степена спустити. Ако оставимо раствор у чаши или каквој шољи, видићемо, да ће нишадор остати по што вода, испари. Но видићемо још и то, да ће се нишадор нахватати не сммо по дну шоље, већ и по ободу. Ово исто можемо приметити и при испаривању раствора обичне соли. С воденом паром полазе и ситне честице нишадора, па се у путу задржавају на ободу од шоље.

4. На ваздуху. На ваздуху се нишадор не влажи као со.

5. У огњу, — испаравање. У твозденој ожичици (кашичици) метнућу мало нишадора на жар. И гле кад се ожичица угреје, диже се из ње густа бела магла као дим. Овај бели дим јест пара од нишадора. Ни-

шадор се у огњу одмах претвара у пару.

6. Нахођење. Нишадор се налази око вулкана, а вулкани то су брегови, из којих кроз неке отворе излази дим, водена. пара, и друге паровите ствари. О вулканима ћу други пут причати. Но како тамо нишадора нема довољно, гради се у Фабрикама.

7. Употреба. Ево овде имам чист бакарни новац, који сам добро очистио ситним прашком од креде. Ево имам и врло ситне комадиће коситера (калаја). Овај новац метнућу у машицама у пањ (на угљевље), на њу ћу метнути парченце коситера. Новац се ето угреја и коситер се растопи. Растопљен коситер размазаћу овим праменчићем памука по бакарном новцу. Кад изгадим из огња, видим, да коситер није при-_

онуо за новац. Сад ћу све то исто тако

поновити е другим новцем и коситером, само ћу их у угњу посолити нишадором па размазати памуком, или могу посолити памук, којим размазујем. Ето видите, да нишадор чисти ону рђу с бакра и коситера, те се могу спојити. Без нишадора не би се дакле могло калајисати. Овако раде мајстори кад калајишу бакраче.

Ево комадић креча негашена. Попрскаћу га водом. И гле креч се кока. Прскаћу та и даље водом, док се не распадне у прашак. Овај влажан прашак од гашена креча посолићу нишадором. Ви се мрштите, јер осећате носом веома непријатан мирис. Кад више посодим и измешам, мирис је још јачи и осећаће га тамо и они што су на крају. Но да бисте сви добро омирисали овај особени задах, ево ћу редом сваком принети под нос, Ко један пут само ово омирише, моћи ће га по мирису свакад познати. Ми не видимо оно што миришемо, као што не видимо ни ваздух, иу томе је ово налик на ваздух. Овај ваздушасти непријатни мирис зове се страном