Учитељ

кад цостојала ваква животињска Форма, која би ма у најмањем ступњу чинила прелаз од једног кола другом. Али опет из тога, што такви прелазни облици нису познати, ви не можете изводити закључак, да су кичмењаци зглавкари, мекушци и зоофити потпуно и сасвим одељени и независни једно од другог. На против, у свом првобитном неразвијеном стању они су сви слични међу собом, и зачетци човека, пса, птице, рибе, инсекта, пужа и полипа ничим се међ собом не разликују у суштунским цртама структуре.

У том ошпирном смислу може се рећи, да су све животиње — и ове живе, и оне што су некад живиле — везане међусобно општим јединством организације, које има, ма да у разном ступњу, онај исти карактер, који има и јединство плана, које смо открила разматрајући оних 20 различних сегмената на телу морског рака. Право је било речено, да је за око, које јасно види, ма какав ситан Факт окно, кроз које се у бесконачност може да гледа.

Али да оставимо ова чисто морфолошка расматрања, па да испитамо ствар и с друге стране. Морски се раци налазе у свима јевропским морима; али на супротним бреговима атланског океана и у морима јужне половине земљине њих нема. Преставници су њихови у тим земљама веома блиске, но опет различне Форме: ћотатиз ахтпег1сапиз и ћотагца сарепаа; и тако мољемо рећи, да Јевропа има, једну Фелу ћотагив-а, Америка — другу, Арика — трећу. На тај начин, ми дознајемо за важна факта о географском распоређају животиња. да тим, ако испитамо садржај земљиних слојева, који чу-

вају Факта из прошлих векова земљине историје, то ћемо у последњем слоју наћи ваздан остатака од разних животиња, које личе на морског рака ; али ни једна од њих није толико слична, с нашим раком, да би је зблог могао ста-

вити с овим у један род. Ако зађемо

још даље у прошлост, то ћемо у најстаријим слојевима наићи на остатке од разних животиња, које су постројене по истом плану, по коме морски рак и остали љускари; али све се те животиње, већим делом, сасвим разливују од морског рака, и од сваког другог љускара, који у нашем добу живи. На тај начин, ми се упознајемо са органским животом, какав је некада био, упознајемо се са једним од најважнијих и највећма поражавајућих Факата, што их је биологија открила.

А сад да погледамо мало, до чега, су нас довела наша испитивања. Кад смо одређивали анатомију типа, који смо изабрали, и његово развиће, то значи да смо исти тип изучавали морФолошки, а кад смо го у тим односима поредили са другим животињама, онда смо тиме одредили његово место у класификацији. Кад би на тај начин испитали сваку животињу, онда би то била потпуна зблошка морфологија.

На исти начин, кад би проучили распоређај нашег типа у простору и времену, и кад би то исто учинили и односно свију осталих животиња, онда би тиме исцрпли науку о географском и геолошком распоређају животиња.

Него ви сте сигурно приметили, да ми до сада још ништа ни споменули нисмо о животу тих организама. МорФологија и распоређај могли би бити изучавани тако исто добро и онда, кад

а ба зена ону с са 433