Учитељ
91
ки
Предавање о шалитри.
ПИШЕ
рог. Р. јодоговић,
професор учитељске школе.
име
1. Боја (облик) укус. Шалитра је бела, и кад је са свим чиста, провидиа је и сјајна као стакло. Кад метнемо мало шалитре на језик или је лазнемо, осетићемо сланкаст расхладљив укус.
9. Кад парамо шалитру сољу или гипсом, видећемо да се подједнако запара и со и шалитра. Дакле шалитра је по тврдоћи равна обичној соли.
8. Растварање у води — тладној и топлој, (кристалисиње при жлађењу раствора). У овом стакленцету имам 100 грама воде, а у овој хартици је 20 грама ситне шалитре. Метнућу ову шалитру у воду, промућкаћу, и ви видите, да се сва шалитра, раствори у овој води. Вода је сада хладнија као што смо осетили и код нишадора. Ево у овој хартици имам 200 грама, ситне шалитре, што ћу такођер сасути у ово стакленцо. Ви видите да се ова шалитра не раствара, већ се слеже на дно стакленцета. Ово стакленце с водом и шали-
тром везаћу узицом за грлић, а узицу за.
трупић. Овај труцић претурићу преко овог лонца у коме је млака вода тако, да стакленце потоне до грлића у воду. У млакој води у лонцу угрејаће се стакленце иу њему ће се вода узмлачити. Сад кад извадим стакленце из лонца, опазићемо, да, је на дну мање шалитре, јер се растворила. Млака вода раствара више шалитре него тладна. Опет ћу спустити стакленце у лонац с водом. Лонац ћу метнути на овај жар, да се вода јаче зогреје и да прокључа. Вода у лонцу ври, а у стакленцету је вода врућа. Сад видите, да се сва шалитра растворила. Врућа вода раствара много више шалитре него тладна. Сад ћу оставити ово стакленце да стоји овде на орману, и пред подне, кад хоћемо да изиђемо из школе, загледаћемо га.
4. На ваздуху. Шалитра је на ваздуху као обична со.
Б. У огњу. Ево на овом ватраљу имам жара. Метнућу на овај жар неколико зрнада шалитре. И гле угљевље гори, пршти (пражи), пламен је љубичаст. У исти мах видимо, да се шалитра и топи. Угљевље гори од шалитре. Ви знате, да огањ не може горети без ваздуха. Но ви видите, да би огањ могао горети и без ваздуха, кад би тамо било шалитре. Ово је с тога што у шалитри има оног, што има иу ваздуху и што је потребно, да огањ гори. А то је тако звани кисеоник. У шалитри може огањ горети.
Пушчани праг. Ви знате да угљен гори. Ево овде имам мало жутог прашка, што се зове сумпор. На ову плочицу насућу мало сумпора колико стаје на врх ножа, и принеђу запаљено палидрвце. Сумпор гори. пламен се једва види и плавкаст је. (Кад сунце греје, пламен се од сумпора и не види). У овој хартици имам 24 грама шалитре, у другој хартици имам 4 грама сумпора. ситног, и у трећој хартици 4 грама спрашеног угљена. Све троје ово сипа-
ћу у ову шољу и измешаћу пером. Од ове.
смесе узећу мало и сипаћу на ову плочицу. Пажљиво ћу принети у процепу угљен (или на врху запељен прутић), и гле смеса гори. Ова смеса гори од шалитре. У шалитри гори сумпор и угљен. то је у главном јшчани праг (барут). Овако се и гради пушчани прах, то јест помеша се шалитра, угљен и сумцор; смеса се замбси с мало воде и притискивањем начине се мале плочице или листићи. Ове плочице издробе се на мале комадиће. Комадићи се метну у суд налик на добош, где се зрнца заокругле, за тим се у другом суду углачају о зрнца оловна. Ови судови као добоши обр-